Последњи скелеџија на Ибру

Древним пловилом, закаченим за 200 метара дугу челичну сајлу која спаја две обале реке, већ тридесет година управља - жена.

Педесетогодишња Миланка Чешљарац  последњи је скелеџија на Ибру, а њено пловило једина саобраћајна веза између села Баре, надомак варошице Ушће у Ибарској клисури, и пашњака на другој страни реке.

Пуних тридесет година она спаја те две обале и превози свакога коме је то потребно. Миланка "гази" Ибар лако као од шале, снажно окреће метални точак са зупчаницима, затеже сајле изнад реке.

Њено стадо пасе на другој обали. Нема шансе, каже, да их врати док се не наједу:

"Синоћ су на врху Родочела и ноћиле. Мрака се, посебно козе, мање плаше него воде", објашњава Миланка Чешљарац и окреће се кози: "Видиш како је лепа вожња..."

Превозила је преко реке по свакаквом времену, присећа се:

"Дешавало се и да заледи котурача па да са стадом останем насред воде по три-четири сата... Ал' ја полако, ништа се не може на брзину."

Дешавало се да у једном дану реку пређе по 20-30 пута. Скела је, каже, некад била практична, као данас градски превоз. И вожња је коштала колико данас градски аутобус, око 100 динара.

Није било нимало пријатно кад нам је Миланка, у расклиматаној корпи која се љуљала изнад реке, саопштила да не зна да плива.

Не зна ни да вози бицикл, али, каже с поносом, скелу никад другом није дала да вози. Верује само себи.

Осим ње, међутим, скела и челична сајла дуга 200 метара овде више никоме нису баш неопходне. Свако је отишао на своју страну, па и њена деца коју је ова древна справа отхранила.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 31. окт 2011, 21:17) - anonymous [нерегистровани]

re Nema sta

Verovatno nisi razumeo pricu,procitaj ponovo.

(понедељак, 31. окт 2011, 12:04) - anonymous [нерегистровани]

Nema sta

Visoka tehnologija,kao u srednjem veku.