Кумир на Равништу

У селу Мокра код Беле Паланке, на месту Равниште, за које се везују многе локалне легенде, подигнут је кип претхришћанском богу Виду, први од доба Немањића.

Легенду о игри шумских вила у селу Мокра, код Беле Паланке, оживели су ентузијасти са намером да подсете Србе на далеко порекло. Отуда су управо на том месту, подигли кип старословенском божанству Виду.

Књижевник Драган Јовановић, уредник "Нина", један је од иницијатора подизања кипа. Он сматра да је за Србе и њихову историју претхришћански период веома важан:

"Наших старих богова, чији је врховни бог Вид, не смемо да се одричемо, јер су то наши духовни корени и ту је темељ нашег српског идентитета."

Светлана Стевић, најбољи вокал за извођење старе српске музике, рекла је, након отпеване песме: "Чини ми се да је ово почетак да се вратимо себи, да се вратимо поштовању наших предака и величанственог древног знања које смо запоставили."

Кип на Равништу израђен је од храстовог дрвета и висок је 2,30 м. Аутор кипа, дуборезац, Златко Ракић, каже да му је требало два месеца за израду Вида: "Ја сам се само надовезао на оно што је  природа створила и урадио овај кип."

Идеја организатора скупа у селу Мокра је оснивање Видове академије, која ће се бавити истраживањем претхришћанске материјалне и духовне културе. За наредну годину најављен је и књижевни конкурс за писце који стварају на дијалектима југоисточне Србије.

Словенски бог и ранохришћански светитељ

Свети Вид је један од најзначајнијих ранохришћанских светитеља који је у Риму учинио много чуда, међу којима и исцељење Диоклецијановог сина. Упркос томе, 303. године осуђен је на смрт и бачен у котао с врелим уљем. Култ Св. Вида почиње да се шири у 6. веку, а о његовој популарности сведоче многобројни храмови који носе његово име и имена под којима је познат у различитим народима: Витус, Гвидо и Вито, Ги, Вајт, Вит и, код Јужних Словена, Вид. У јужнословенским крајевима, због асоцијације његовог имена са чулом вида, св. Вид се сматра заштитником очију и исцелитељем болести и слабости вида.

Култ Св. Вида почиње да се шири у 6. веку, а о његовој популарности сведоче многобројни храмови који носе његово име и имена под којима је познат у различитим народима: Витус (лат.), Гвидо и Вито (итал.), Ги (франц.), Вајт (нем.), Вит код Западних Словена и Вид код Јужних Словена. У средњем веку око 1.300 цркава и манастира поштовало је Св. Вида као заштитника. У јужнословенским крајевима, због асоцијације његовог имена са чулом вида, св. Вид се сматра заштитником очију и исцелитељем болести и слабости вида.

Римокатоличка црква прославља га 15. јуна. У Православној цркви такође се обележава 15. јуна по Јулијанском календару (28. јун по Грегоријанском) и памти се као дан на који се 1389. одиграла Косовска битка. У Српској православној цркви тај дан посвећен је Св. Амосу, а од краја 19. века Св. кнезу Лазару, када му се и званично додељује народно име Видовдан.

У последње време популарна је теорија да тај дан није директно повезан са Св. Видом, већ са словенским богом Световидом или Свантевитом. Све то упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом Св. Вида.

број коментара 6 пошаљи коментар
(петак, 06. дец 2013, 00:49)
Јатаганац [нерегистровани]

Сјајно

Веома лепа вест, само народ који је свестан целокупне своје историје може бити велики и јак народ. Ваздан нам цела земља била испуњена споменицима наших славних предака.

(уторак, 13. нов 2012, 21:38)
Dragoslavanonymous [нерегистровани]

pročitajte

Молим све Србе, жељне правог знања, који имају интернет да прочитају спис под насловом "СЛОВЕНСКО АРИЈСКЕ ВЕДЕ" па ће онда видети део наше прошлости садашњости а богами и будућности. Такође ће се упознати са нашим прецима и Боговима. Ту је ојашњење које говори о датуму нашег рачунања година 5508 до рођења Божијег човека и ко је Он.
Такође је корисно прочитати књигу "ЛАЖ И БОГУМИЛИ" где се лепо види прелаз из старовере у ово што би заиста требало звати СВЕТОСЛАВЉЕ јер је захваљујући Светом Сави у нашем роду Србском остало доста тога што ћемо препознати читајући ВЕДЕ.

(среда, 29. јун 2011, 15:22)
Staroslavac [нерегистровани]

Čestitke

Svaka čast, čestitke! Došlo je vreme da se vratimo pravoj veri, veri naših otaca. :)

(субота, 25. јун 2011, 22:21)
Slobodan [нерегистровани]

Evropa nema alternativu?

Umesto da smo postali deo civilizovanog sveta, Miloševićev režim je devedesetih godina gurao Srbiju u prošlost, u 14. vek i Kosovsku bitku... A ovi "evropejci" - kao da nameravaju da nas vrate ni manje ni više nego u - u 6. vek!

(субота, 25. јун 2011, 20:43)
Pravoslavac [нерегистровани]

Okultizam

Ovo je uvodjenje idolatrije i okultnih idola. Zanimljivo je da jedna okultna ideja i okultno desavanje dolazi od urednika Ringijerovih novina.

Pravoslavlje nema alternativu!

(субота, 25. јун 2011, 18:21)
anonymous [нерегистровани]

dodatno

Не заборавите шири индоевропски контекст. Код Германа се исти бог звао Водан, код Сканиднаваца Один. У англосаксонским хроникама мање више сваког локалног велможе првобитни предак је био Водан. Етимологија има везе са грчком речју идеја.