Електрана на биогас у Ћуприји

Српска дијаспора из САД инвестираће око милион евра у изградњу електране на биогас у околини Ћуприје. Протокол о сарадњи са локалном самоуправом већ је потписан, а изградња почиње до краја године. Такозвани „зелени" киловати добијали би се из биомасе са оближњих поља.

У изградњу електране на биогас у околини Ћуприје српска дијаспора из САД инвестираће око милион евра. Пољопривредници из околине Ћуприје већ праве прве прорачуне шта им се више исплати - класично ратарење или производња биомасе.

Александар Митић до сада је на око 70 хектара гајио пшеницу и кукуруз, а размишља да у будуће сеје суданску траву, сирак шећерац или енергетски кукуруз - биљке које брзо расту и имају велику масу.

"Види се да ту има рачунице и за нас пољопривреднике, а и за њих који ће да крену у производњу биоенергије, односно струје", каже земљорадник Александар Митић.

У производњи биомасе и биогаса нема великих тајни. Поступак је сличан припреми ратарима добро познате силаже.

"Одређене земље имају нафту, неке јаку соларну енергију, неке ветар, а Србија има доста пољана које су врло мало коришћене или се не користе довољно ефикасно", каже представник дијаспоре Војин Лепојевић.

Према Протоколу о сарадњи између општине и дијаспоре електрана на биогас од једног мегавата, градиће се у атару Батинца и имала би сопствену производњу биомасе на 250 хектара, а још 30 тона дневно откупљивала би од земљорадника по фиксној цени у еврима.

Вишак топлоте из генератора грејао би стакленике или град, а хумус као нуспроизвод враћао би се на њиве или продавао на тржишту.

"Општина ће имати највећу корист, јер ће ту бити запослено петнаестак радника, и сигурно ће бити асимилирано између 30 и 50 пољопривредника", каже председник Општине Ћуприја Боривоје Калаба.

После хаварије у "Фукушими" свет ће брже него што се мисли прећи на обновљиве и еколошки чисте изворе енергије. У Немачкој већ има шест хиљада мини-електрана на биогас, а у Чешкој три хиљаде.

Србија је тек на почетку, али са добрим шансама за успех, јер енергетски потенцијал наше земље само у биомаси четири пута је већи од хидроптенцијала, процењују стручњаци.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(петак, 27. мај 2011, 12:59) - korac r [нерегистровани]

elektrana na bio masu

kako doci do kontakta sa investitorima za mini elektranu na bio masu do 1 MW ako ne oko investiranja bar pomoc u izboru opreme za izgradnju iste kao u Cupriji
S postovanjem R.Korac

(среда, 18. мај 2011, 18:43) - anonymous [нерегистровани]

Cupricanin

gde ce da se gradi u kojoj okolini Cuprije?

(уторак, 17. мај 2011, 07:39) - anonymous [нерегистровани]

Cuprikovac

A koliko ce to gradjane da kosta u narednom periodu,obzirom da je izbacivanje djubreta poskupelo zbog prevoza u obliznji grad DUPLO !!!!?

(недеља, 15. мај 2011, 19:08) - pera [нерегистровани]

Za

mislim da to nije losa ideja i da treba probati. Sto se tice zagadjenja i efekta "staklene baste" mislim da nema bojazni posto proizveden CO2-ugljen-dioksid, sagorevanjem biomase, biljka je vec upotrebila(CO2) u svom ranijem razvoju. Znaci da smo sa te strane na nuli sto je najbitnije u tom procesu. Sa druge strane dobro je sto nema ni pojave metana, drugog gasa koji prouzrokuje efekat "staklene baste"

(недеља, 15. мај 2011, 17:13) - anonymous [нерегистровани]

Biogas

to su samo lazi za malu decu,to nije istina. Ja radim na tome i jos nijedna nije proradila zato sto nemaju tehniku usavrsenu za biogas.

(субота, 14. мај 2011, 12:58) - anonymous [нерегистровани]

ja sam ZA

Sasa, mislim da u oba vasa komentara silno gresite. Naime, pricate o efektu staklene baste koji potice od materijala koji cine biljke. Biljke su OBNOVLJIVI resurs, i kao takve se samo ukljucuju u ciklus. To sto se javlja vise gasa pri procesima sa biljnim materijalom je normalno, jer pre bilo kakvog komentara, pogledajte sastav tog materijala, a zatim i sta sve moze nastati od njega putem anaerobne razdragnje, spaljivanja ili pirolize (gasifikacije). Drugo, mislim da je prica o kontroli emisije gasova cista zamka za siromasne zemlje kako bi se kontrolisao njihov razvoj. Zamislite samo koliko bi zivot bio bolji u pojedinim delovima sveta kada bi mogli da slobodno koriste svoje resurse.

(субота, 14. мај 2011, 10:13) - Саша [нерегистровани]

истраживање са MIT-a

пренесено са info(dot)ba:

Prema istraživanju MIT-a, biogorivo ponekad može rezultirati većom emisijom gasova koji izazivaju efekt staklenika, nego gorivo bazirano na nafti. Naime, naučnici predvođeni inžinjerom na Odsjeku aeronautike i astronautike, Jamesom Hilemanom, došli su do otkrića da emisija gasova biogoriva zavisi od toga na koji način i na kakvom zemljištu je proizvedeno.

Zagađenje zraka od sagorijevanja palminog ulja bilo je 55 puta veće ako je ono dobijeno od palmi uzgojenih na mjestu posječene šume (što je trenutno najpopularniji način stvaranja plantaža), nego ako su one rasle na prirodnoj čistini. Da bi izbjegli ovu pojavu, istraživači preporučuju korištenje algi umjesto onih biljaka koje zahtijevaju sječu šuma.

Međutim, bojimo se da ovo i slična otkrića ipak neće spriječiti mnoge afričke, azijske i druge naivne države da obradivu zemlju troše na nekontrolisanu proizvodnju biogoriva, koje će se zatim jeftino prodavati, dok će životne namirnice istovremeno postajati sve skuplje. Prelazak na naprednije i našem tehnološkom dobu primjerenije ekološke izvore energije i pogone teče izuzetno sporo.

(субота, 14. мај 2011, 03:05) - Саша [нерегистровани]

ГМО и Био-гас

Ја сам веома неповерљив када је у питању производња Био масе јер управо као што је у чланку наведено, пољопривредници размишљају о преласку на узгој "биљки које брзо расту", а то може само да значи да ће у питању бити ГМО кукуруз и друге биљке те врсте.
Зашто се у задње време толико говори о преласку на Био-гас и коме је то у интересу?
Познато је да Рокфелери држе нафтну индустрију а амерички Монсанто, заједно са немачким BASF-ом и другим мултинационалним компанијама, држе патенте на ГМО усеве. А не бих се изненадио да су Рокфелери такође иза Монсанта...
У питању су велики интереси и велике паре, и ова прича о изградњи електране на Био-гас је, по моме мишљењу, само повод да би се у Србији отпочело са производљом генетски манипулисаних биљних култура, дакле ово је - Тројански коњ. То би још значило да ће пољопривреда бити овисна о куповини патентираног семена и да ће код нас бити успостављена контрола хране. Треба рећи НЕ овој "великодушној" понуди, а такође треба рећи НЕ Био-гасу и ГМО храни. За нашу будућност и будућност наше деце.