Премијера "Жанке" у Ужицу

У ужичком Народном позоришту четири вечери су премијернo извођене представе "Жанка". Причу о великој српској глумици Жанки Стокић по тексту Миодрага Илића, драматургији Драгане Бошковић на сцену је поставила редитељка Андреа Ада Лазић, а игра је Дивна Марић првакиња драме ужичког позоришта.

Трагична судбина Жанке Стокић која је четири деценије живела за позориште и владала сценом и публиком, а онда од комунистичких власти осуђена на осам година губљења националне части зато што је играла у време окупације.

Далеко од позорнице која је била цео њен живот сломљена, тужна,болесна,призива успомене покушавајући да измери своја сагрешења у моменту када је добила позив да се врати у позориште.

"Текст Миодрага Илића говори о последњем дану у животу Жанке Стокић. Ја сам то поставила мало другачије у причу после смрти, где се кроз флешбекове сећа свог живота и улога. Имала сам
мало трему због рада са једном тако добром позоришном екипом као што је ужичка, али је било задовољство радити", каже Андреа Ада Лазић, редитељ.

После шездесетак позоришних улога за Дивну Марић је "Жанка" врхунац каријере и велика одговорност, како играти велику Жанку чије име носи и награда за најбоље позоришне глумице код нас.

"Желела сам да покажем Жанкину емотивну страну. Знамо сви да је она деценије проводила по кафанама, лумповала, дружила се с разним људима, то је нека наметнута јавна слика, али мислим да је у дубини душе била јако рањива, ипак само емотивна, слаба жена и то сам желела да показем", каже Дивна Марић.

Као што текст Миодрага Илића и предвиђа, пет мушких улога играју два глумца. Вахидин Прелић каже да му је, посебно у позоришту, прави изазов када треба да одигра неколико различитих улога за једно вече, а Слободан Љубичић додаје да посебно воли да игра Бранислава Нушића.

Ово му је, додаје Слободан Љубичић, већ други пут да се нађе у "кожи" нашег највећег комедиографа, посебно у години када се обележава 150 година од његовог рођења.

Жанка Стокић званично је рехабилитована пре неколико година, а ова поставка у ужичком позоришту потврђује усуд великих позоришних уметника да се у живот рачуна само док су на сцени.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

број коментара 0 пошаљи коментар