Европско село у Банату

Банатско село Остојићево једно је од ретких у Србији из којег млади не одлазе. Док је у многим војвођанским селима све више напуштених кућа, у Остојићеву се број становника увећава, а досељавају се и странци.

Да војвођанска села полако одумиру показује и податак да у Покрајини има око 20.000 празних сеоских кућа. Једно од ретких насеља које је у сталном развоју је Остојићево, на северу Баната, где у слози живе Срби, Мађари, Пољаци и мештани других националности.

Остојићево би одавно билу у Европској унији, кажу мештани, кад би услов биле руже које овдашњи узгајивачи годинама извозе у Холандију и Енглеску.

Иштван Будаи руже гаји десетак година и годишње произведе око 10.000 комада, а како каже, производња се исплати због добре зараде.

Село основано пре 800 година, данас има три хиљаде становника и непрекидно се развија.

Антоније Цицмил, председник Месне заједнице, каже да је последњих година његово село велико градилиште:

"Асфалтирано је око 40 километара путева, изграђени су канали за  кишну канализацију и канали за одводњавање пољопривредног земљишта, а у уређују се и атарски путеви. Завршена је реконструкција школе, у току је адаптација амбуланте, а урађен је и пројекат канализације."

Сви се разумеју без обзира на то којим језиком говоре

Са завидним бројем од триста ученика, основна школа у Остојићеву, из које су поникла три академика, једна је од успешнијих у Војводини.

Ђаци уче пет језика у школи, која је збратимљена са две школе из Будимпеште и Висле. Познати су и по ликовној колонији која се одржава сваке године, крајем августа.

Пре десетак година свој дом у Остојићеву нашао је Енглез Ден Хагтон, са супругом Минтром, Тајланђанком, која обожава српску кухињу. Пола на енглеском, а пола на српском каже да воли да кува сарму, кисели купус, шунку, пасуљ и боранију.

Активна су три културно-уметничка друштва, четири спортска клуба, а ту су Актив жена, Удружење ловаца и Коњички клуб који годинама, крајем маја, организује смотру радних коња и парадних запрега.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 31. мај 2012, 17:18) - anonymous [нерегистровани]

Pozdrav

Zahvaljujem na komentaru. Verujem da imate dosta u sebi pozitivne energije, kad prepoznajete vrednosti, ma čije bile i pozitivno reagujete. To govori, da se Vi imate čemu nadati. Mržnjom, pakošću, zlobom... čovek najviše sebi, nanosi duševni bol,jad i nesreću,pa svojim najbližim a najmanje onima, kojima upućuje.
Ako se svako od nas potrudi, da koliko je zrno pšenice, uloži pozitivne energije u zajednički kolač sreće,biće nam mnogo bolje.
U svkom slučaju, pred Vama je svetla budućnost. Sreća Vas pratila!

(среда, 30. мај 2012, 22:53) - nada [нерегистровани]

ostoicevo

Svaka cast gospodine Cicmil.Domacin,glava porodice sela Ostoicevo.Bez domacina nista ne biva kako valja.
Koji smo mi ljudi kada na ovako dobar primer dajemo samo jedan komentar.Mi smo losi, da smo bolji bilo bi nam bolje.Gospode spasi nas od nas samih.

(уторак, 29. мај 2012, 08:16) - anonymous [нерегистровани]

ostojicevo

lepa vest i lepo je videti da se ljudi slazu i zive u ljubavi.za svaku pohvalu i primer kako treba da se zivi.ipak ne zivimo dugo pa zato je svakome zadatak da zivi u miru i ljubavi sa bliznjima.bravo ostojicanji i ostajte vecni u vasem radu i slogi i ljubavi.ziveli i nazdravlje.