Каријера за Гиниса

Радојка Живковић, рођена у Глободеру код Крушевца, прва је дама српске хармонике и једини музичар у свету са 71 годином професионалног стажа. Званична потврда о томе постхумно је стигла. Након две и по године чекања, Радојкино име нашло се и у најпознатијој збирци рекорда, Гинисовој књизи.

Први наступ Радојка је имала 30. марта 1932. у београдском хотелу "Унион".  Белешка на страницама "Политике", о највећем аплаузу који је међу двадесетшест такмичара хармоникаша понела осмогодишња девојчица, за Гинисову комисију била је потврда о почетку седам деценија дуге музичке каријере.

Дар за музику наследила је од оца Тихомира Томића. Тика Глободерац, како су га звали, познати хармоникаш и учитеља, помогао јој је да проникне у тајне инструмента који ће јој одредити животни пут.

"Она је јако волела певање, иако је била инструменталиста. Многим певачима са којима је сарађивала давала је савете које су јако уважавали, јер и она сама, као извођач, је кроз свирање заправо певала. Била је и композитор. Написала је јако пуно песама, јако пуно кола. "Одакле си селе" је њена песма, што многи не знају", каже Марија Стојаковић, унука.

Читав радни век Радојка  је остала верна једној продукцијској кући, Радио Телевизији Београд која као национално музичко благо и данас чува њене трајне снимке. Први је начинила са осам година, а последњи 1997. године, пет година пре него што ће се заувек од свих опростити.

"Радојка је била чудо! Уопште звук њене хармонике је до те мере карактеристичан и ако треба да ја дам неки свој глас, и глас мог срца, онда је хармоника у рукама Радојке Живковић била нешто што се зове поезија", каже Љубиша Павковић, дугогодишњи шеф Народног оркестра РТС-а.

За седам деценија рада Радојка је са супругом Тинетом Живковићем, професионалним и животним сапутником, широм света имала преко 12.500 наступа. Дуо хармоника јединственим звуком и препознатљивом народном ношњом, достојно је промовисао изворну српску традицију. На понос
нацији, за узор колегама.

"Оставили су дубок траг у народној музици. Направили су диван путоказ свима нама и тако следимо их и трудимо се да свирамо све оно што су они вирали, и да покушамо, ако можемо, и да надградимо", каже Новица Неговановић, композитор, свирач и певач народних песама.

Хармоника је била Радојкин живот, а највећа радост синови, Слободан и Зоран, који су музички таленат понели у генима баш као и унуци- Марија, Александар и Милена, врхунски извођачи класичне музике.

"Била је јако поносна на то што смо се сви определили за музику. Кад год дође с пута седне и слуша како ми свирамо, шта вежбамо, ишла је на наше концерте. Волела је да нам свира "Тракторско коло", једно од њених најлепших. Заједно смо изводили њено "Радојкино коло", то смо снимили за телевизију, и волела је јако да пева песму "Унучићи лучићи". То је била њена композиција коју је она посветила нама, унучићима", каже Марија Стојаковић, унука.

Прича о Радојки и лози Томића, чији је најталентованији представник била, сачувана је и медју корицама књиге "Музички родослов-музика у генима". У њену част, а као завет који јој је приликом последњег сусрета 2002. године дала, написала је снаја Снежана, најзаслужнија и
што се име прве даме српске хармонике нашло у књизи Гинисових рекорда.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 05. мар 2016, 22:07) - anonymous [нерегистровани]

Istina

Bravo za Radojku. Ja sam obozavalac njene muzike i njenog dela. Svirala je meko,lako za slusanje a opet dira duboko u dusu. Hvala Dusan