Шанса у бродоградњи

У Србији ради тринаест великих бродоградилишта која су прошле године остварила промет већи од 24 милиона евра. Фирме зависе од потражње на светском тржишту које се тек опоравља од кризе. Велику шансу бродоградњи дају пројекти Европске уније за подунавске земље.

Београдско бродоградилиште, пре шест година, закупила је холандска фирма "Вахали". Запошљавају 190 радника, а у нова постројења уложили су два и по милона евра и сада праве бродове дуже од сто метара.

Данијел Вујевић, на бродоградилишту, ради тек шест месеци, док је његов колега Љубиша Лазаревић ту већ 35 година.

"Радио сам на бродоградилишту у Сремској Митровици, сад тамо нема посла и зато сам дошао овде", каже Данијел Вујевић, истичући да су услови за рад солидни, а плата уредна.

Љубиша Лазаревић, који на бродоградилишту ради као монтер већ неколико деценија, каже да је сада много лакше за рад јер је опрема савременија.

"Вахали" планира да прави целе бродове у Србији па ће морати да уложи још 250.000 евра.

"Када будемо склапали цео брод, запослићемо још сто радника, јер ће то бити велики посао", каже власник "Вахали" бродоградње, Винсент Бекер, истичући да је врло задовољан тиме како Срби схватају посао јер су веома вредни и посвећени послу који обављају.

Код нас се углавном граде трупови бродова, док се финална опремања која доносе највише новца раде у иностранству, јер су наши произвођачи бродске опреме и делова остали без сертификата, или су непознати на страним тржиштима.

Због тога је неопходно да бродоградилишта, њихови кооперанти и пројектанти заједно наступају, сматрају стручњаци.

Љубодраг Перковић из Привредне коморе Србије каже да је перспектива у пројектима Европске уније, развоју мултимодалног транспорта, лучке инфраструктуре и у земљама трећег света које су помало заборављене.

Колико су профитабилни ремонт и градња бродова, говори податак да је у бившој Југославији годишње од те индустрије у буџет ишло и до 200 милиона долара.