Продаја Телекома одложила пројекте

Шест месеци се говорило о томе како ће се трошити 840 милиона евра, колико се очекивало да ових дана легне на рачун државе од продаје њеног дела акција у "Телекому" - за изградњу инфраструктуре, помоћ угроженима од поплава и клизишта, за просвету, докапитализацију Комерцијалне банке, рефинансирање дугова државе, оснивање Развојне банке.

Премијер Мирко Цветковић рекао је да ће ти пројекти бити одложени јер паре нису стигле.

"Али оне и онако нису биле предвиђене да буду утрошене ни ове ни наредне календарске године јер се ради о веома значајном износу средстава. Најважнији од тих пројеката биће финансирани или из средстава буџета за наредну годину или из кредита", рекао је Цветковић.

Причало се да ће највећи део новца од продаје "Телекома" отићи на изградњу регионалних аутопутева, који би чинили шумадијски прстен - од Београда ка Чачку, касније и ка Ужицу и Црној Гори, те аутопута од Појата преко Крушевца и Краљева до Чачка.

"Ако идемо на нове пројекте, на пример цео Копридор 11 кроз Србију, па немамо стране партнере, онда су средства свакако потребна. Не морају средства Телекома и неће битно утицати на реализацију пројеката у инфраструктури", рекао је министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.

Треба раздвојити обећања политичара и реално стање, сматрају економисти.

Економиста Мирослав Здравковић каже да је буџет за ову годину донесен и да су средства за финансирање дефицита до краја године обезбеђена и да у односу на стварност нема никаквих негативних последица.

"Што се тиче обећања политичара, када би се сабрале све њихове изјаве о томе на шта ће се потрошити новац, било би потребно пет Телекома да се прода", рекао је Здравковић.

Економисти ипак упозоравају на опасност убрзаног задуживања државе. Дуг је већ близу законског максимума од 45 одсто бруто-домаћег производа, а на плаћање камата ове године потрошиће се 42 милијарде динара из буџета, више него за плате МУП-а или војске.