Србија и нуклеарке

Иако је у Србији на снази мораторијум на градњу нуклеарних електрана до 2015. године, нашу земљу на удаљености од само 500 километара окружује чак 20 нуклеарних реактора.

Наши најближи суседи велики део електричне енергије добијају управо из нуклеарки. Бугарска има 6 реактора од којих раде четири, а два су затворена када је земља постала чланица Европске уније управо из безбедносних разлога.

Румунија има два реактора, Мађарска четири, Хрватска и Словенија по један у нуклеарки Кршко. Све земље имају кризне штабове и проверавају сигурност својих објеката.

Директор Завода за радиолошку и нуклеарну сигурност Хрватске Драган Кубелка каже да постоје две могућности заштите од нуклеарки.

"Један вид заштите је да сваки технолошки сегмент држите безбедно. Нормално, не можемо се ослонити у потпуности на то, јер ништа није 100 одсто сигурно. Морамо градити нове мере заштите", рекао је Кубелка.

Стручњаци тврде да је у последње две деценије нуклеарна технологија усавршена, али да ризици постоје.

"Светска наука и технологија достигле су ниво када можемо са правом да кажемо да смо способни и спремни да на максималан начин штитимо нуклеарне објекте. Међутим, не можемо да кажемо да је вероватноћа удесних догађаја нула и да се не би никада десили", каже директор ЈП "Нуклеарни објекти Србије" Радојица Пешић.

Иако је Јапан далеко, после званичних потврда о појачаној радијацији, стручњаци се не усуђују да прогнозирају докле би радиоактивни облак могао да се прошири.

Научни саветник у Институту "Винча" Илија Плећаш каже да може доћи до нових хаварија у некој другој електрани.

Катастрофа у Јапану покренула је питање даље судбине нуклеарних постројења, не само у Европи, већ и у читавом свету. Немачка најављује да ће свих седам нуклеарки старијих од 30 година привремено искључити.

Очигледно је да ће многе земље градњу нових нуклеарних електрана обуставити бар на неко време. Стручњаци оцењују и да могуће учешће Србије у градњи нуклерке "Белене" са Бугарима није више реално.