"Јужни ток" приоритет

Међудржавни споразум за градњу "Јужног тока" коначно су са Русијом потписале све земље кроз које ће пролазити гасовод, дугачак 900 километара.

Гасовод иде од Русије, испод Црног мора, пролази кроз Бугарску, Грчку, Србију, Мађарску, Хрватску, Словенију и Аустрију, а један крак, највероватније из Србије, желе и Република Српска и Македонија.

У Гаспрому кажу да тренутно спремају студије изводљивости за све делове гасовода и за потеницијалне гране гасовода из земаља учесница.

Студије, међу којима је и српски део гасовода, Гаспром планира да заврши до краја 2010. године, а после тога следе инвестиционе одлуке и издавање дозвола за градњу.

"И сам 'Јужни ток' је гасовод који се тиче политичких опција у Европи. Пошто је Европа казала да јој је стало да се изгради, ја мислим да ће физибилити студија бити предочена најпре некима у Европи, па тек онда земљама које учествују и на чијим територијама ће се градити", каже Јелица Путниковић из "Балканмагазина".

Могуће је да се са првим јесењим данима земље кроз које ће гасовод пролазити састану на конференцији о "Јужном току", коју је иницирало српско Министарство енрегетике. О месту у којем ће се скуп одржати одлучује Гаспром.

У Гаспрому кажу да увиђају значај координације међу компанијама које улажу у гасовод и да ће озбиљно размотрити иницијативу Србије за одржавање конференције. 

За изградњу гасовода, осим италијанског Енија, заитересоване су и француска компанија "Е-Де-Еф" и немачки "Ер-Ве-Е". Процењена вредност инвестиције је 20 милијарди евра, а капацитет гасовода биће око 63 милијарде кубних метара гаса годишње.