Велике разлике у цени хране

У појединим деловима Србије цене прехрамбених производа знатно се разликују. Потрошачке организације сматрају да је то последица неуређеног тржишта, а стручњаци да ситуацију једино може поправити развијенија конкуренција.

У јануару је просечна плата у Србији била око 30.000 динара, а за просечну потрошачку корпу требало је око 6.000 динара више.

Иста земља, иста храна, понуда богата, а цене у појединим крајевима Србије разликују се и до шест пута.

Више од 70 одсто продаје обави се у Београду и већим градовима, а трошкови пословања у њима су већи него у унутрашњости, кажу економисти и додају да у веће градове стиже квалитетнија роба. То делом објашњава зашто су неке намирнице скупље у већим градовима.

На формирање цена у Србији утичу различита куповна моћ и неравномеран развој градова и региона, кажу трговци.

Тешко је, међутим, разумети зашто се цена неког производа разликује и за 100 одсто у два суседна града, једнаке величине. Или, како је могуће да нека роба у граду са нижим стандардом буде и три пута скупља него у другом месту где је просечна зарада већа.

Почетком марта спанаћ је у Нишу, на пример, коштао 60 динара, а у Новом Саду 300. Бели лук у Крагујевцу вредео је 200 динара, а у Краљеву и Ужицу дупло више.

Килограм пасуља у Врању се продавао за 120 динара, а у Зрењанину за 300 динара. У Смедереву је купус био тек нешто више од 20 динара, а у Неготину чак 70.

У потрошачким организацијама сматрају да је то последица неуређеног тржишта и да здрава конкуренција не постоји.

Дискриминација потрошача

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић рекао је да ће Национална организација потрошача покренути поступак ако утврди да је било који произвођач направио дискриминацију према потрошачима, односно да је у различитим градовима продавао по различитим ценама.

"На основу Закона о заштити потрошача ми на то имамо право и то ћемо урадити", додао је Паповић.

Зоран Богетић са Економског факултета каже да разлика у цени робе говори о аномалијама у развијености српског тржишта и у одређеним пословним шансама.

"Прави је тренутак за домаће трговце да се преиспитају колико су агилни, колико су флексибилни и колико брзо реагују на пословне шансе. Ако не они, то ће онда искористити долазећа страна конкуренција", нагласио је Богетић.

У јануару ове године просечна плата била је 29.929 динара, а просечна потрошачка корпа коштала је 36.067 динара. Да би се напунила просечна корпа требало је издвојити за петину више од просечне плате.

Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић рекао је да су у Србији најскупљи градови за живот Ниш и Ваљево, јер је тамо потребна једна и по просечна нето зарада за покривање просечне потрошачке корпе.

Према његовим речима, просечна потрошачка корпа у Србији износи 36.000 динара , а зараде становника тих градова не могу да покрију тај износ.

Пракса показује да је готово правило да када се у неком месту отвори објекат неког већег трговачког ланца, онај постојећи готово аутоматски снижава цене како би задржао муштерије и елиминисао конкуренцију.