Банкари за популаризацију динара

Један од дугорочних одговора за стабилизацију курса евра јесте такозвана деевроизација наше економије. Teшко је, али и могуће популаризовати динар, јер има довољно банкарских производа који могу да буду везани за домаћу валуту.

Иако девизне резерве вишеструко покривају масу динара у оптицају, иако је инфлација најмања у последњих двадесетак година инфлаторне трауме деведесетих и даље нагоне људе да штеде и верују искључиво у евро. За разлику од штедиша банкари сматрају да Србија треба да јача динаре као локалну валуту.

Директор Уникредит банке Клаус Привершек каже да динар треба да остане јака локална валута, јер су камате на краткорочне позајмице исте и за евро и за динар.

"Могу да замислим шта се у Србији дешавало са динаром пре двадесетак година, али ми ћемо наставити да улажемо наша средства у динарске хартије од вредности", каже Привершек.

"Требало би размислити и о креирању инвестиционих и приватних пензионих фондова, који би били везани за евро, као и хартијама од вредности са дружим роком отплате", сматра директор Уникредит банке.

У министарству економије најављују динарске кредите и наставак субвенционисања куповине робе домаћих произвођача.

"Наравно, циљ је јачање домаће валуте собзиром да ће банке, да би одобриле динарске кредите, морати да претварају евро у динаре и пласирају новац, а динарске камате неће бити везане за евро", каже министар економије Млађан Динкић.

Јачање домаће валуте као одговор на велике курсне разлике није идеја само наших економиста, већ је и тренд у свим земљама у транзицији.

"Каматне стопе и улагање у хартије од вредности са двоцифреном каматом и даље су атрактивне за инвеститоре и ми смо уложило око милијарду евра", каже Бранислав Радовановић из Уникредит банке.

"Али морам да кажем да је јачање локалне валуте присутно у земљама у транцији, у свим земљама у Источној Европи", каже Радовановић.

Држава ће и ове године из буџета субвенционисати потрошњу домаће робе. Међутим дугорочно јачање домаће валуте везано је за јачање конкурентности и извозне оријентације српске економије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво