Румунија тражи спас од ММФ-а

Представници Међународног монетарног фонда у Букурешту преговарају са румунском владом. Румунија је трећа чланица Европске уније која од ММФ-а тражи зајам, јер влада каже да нема другог начина да се избори са светском економском кризом.

Румунија мора да стеже каиш, поручује шеф државе сународницима, иначе јој нема спаса. Спас види у позајмици од Међународног монетарног фонда и преговра се о двадесет милијарди евра.

"Имамо дефицит текућих плаћања и задужен приватни сектор. Ове године на наплату доспева 24 милијарде евра. Зајам би био појас за спасавање који би нас учинио отпорнијим на кризу", каже председник Румуније Трајан Басеску.

Румунима није јасно како то да су сада сви показатељи толико лоши. Донедавно је економија најбрже напредовала од свих земаља Европске уније. У првој половини прошле године стопа раста била је девет одсто, а странци су улагали милијарде евра.

Одговор је, међутим, да су се у исто време много задужили. То је главни разлог што је национална валута леј од почетка године изгубила готово петину вредности.

Производња опада, па ће се само у Букурешту ове године угасити 50.000 предузећа од постојећих 120.000.

Мађарска и Летонија већ су се задужиле код те међународне финансијске институције. Европска банка за обнову и развој процењује да криза најтеже погађа земље источне Европе, јер су јако зависне од страних позајмица. Споразум са ММФ-ом је услов да Румунија добије и позајмицу од Европске комисије.

Криза као утеха за Румуне

Савет стиже и од Британаца који припремају Самит на којем двадесет земаља треба да усагласи мере против кризе.

"Морамо да подстакнемо тражњу кроз монетарно лабављење, фискалне стимулативне планове и обнову банкарског кредиртирања. Упоредо морамо да реформишемо ММФ и Светску банку како би постали одговорнији и успешније интервенисали пре него се криза укорени", сматра британски министар финансија Алистер Дарлинг.

Ако је за утеху Румунима, и најмоћнијој европској економији прети навећи пад од Другог светског рата.

Немачка, наиме, ове године прогнозира бруто домаћи производ мањи за готово 4 одсто, а већ је прошле године морала да се помири са тим да ју је Кина претекла по привредној моћи и спустила је на четврто место међу светским економијама.

Кинези су, иначе, оптимисти и очекују да се свет економски опорави идуће године, али су им очи упрте у Америку где су уложили значајан део девизних резерви, поручују са заседања Свекинеског народног конгреса.

"Америчка администрација је увела нове мере и ми чекамо да видимо како ће деловати. Наравно, забринути смо за безбедност наших средстава и молимо Америку да поштује реч, остане нација од поверења и обезбеди да наша средства буду сигурна", каже кинески премијер Вен Ђабао.

Кина је власник око 700 милијарди долара америчких хартија од вредности и многи би да се тај новац повуче и искористи за оживљавање успореног домаћег економског раста. То би, међутим, у Америци смањило тражњу за кинеским производима, а од извоза на америчко тржиште економији Кине много тога зависи.

Али док сви кукају што им прозводе мало ко купује, произвођачи чоколаде трљају руке. Продаје се 80 одсто чоколаде више него раније. Вероватно зато што њено конзумирање изазива раст хормона среће у људском организму, па с чоколадом и криза изгледа лакша!