Гиг економија у Србији и како на њу утиче рат у Украјини

Центар за истраживање јавних политика је по први пут анализирао кључне карактеристике украјинског платформског тржишта, упоређујући их са карактеристикама осталих земаља Југоисточне Европе које Гигметар традиционално прати.

Украјина је готово деценију у самом светском врху по броју онлајн платформских радника.

Према студији Оксфордског интернет института, она је седма држава на свету са највећом популацијом фриленсера.

У анализи Међународне организације рада (МОР) процењено је да је око 500.000 Украјинаца регистровано на онлајн платформама, што чини око три одсто укупне радне снаге ове земље и сврстава је у једно од десет најбрже растућих тржишта у тој области.

"Са ратом у Украјини сусрећемо се са другим лицем феномена дигиталних номада који представља присилно сељење гиг радника из домицилних земаља у друге државе. Истовремено, украјински рат је још више осветлио значај достојанственог рада за глобализовану радну снагу и питање деловања платформи у условима ризика и насилних миграција", каже за Магазин на Првом Радио Београда 1 Бранка Анђелковић, директорка Центра за истраживање јавних политика у вези са најновијим истраживањем "Да ли су глобални радници имуни на глобалне сукобе".

Рат у Украјини додатно је отворио и питање да ли ће се, у случају да се сукоби наставе, послодавци окренути другим тржиштима, да ли би то могло довести до промена и у понуди и у тражњи радника, нарочито у Југоисточној Европи.

У многим европским земљама, па и у Србији, бележи се прилив избеглица, међу којима су и платформски радници. Та чињеница отвара простор за јачање конкуренције, а тиме и евентуалног пада цене рада.

"Врло је вероватно да ће актуелна ситуација изазвати промене на тржишту рада унутар региона Југоисточне Европе, али и на самом континенту", сматра Анђелковићева.

Када је реч о Србији и висини зараде, она истиче да 60 одсто радника ради за цену по сату која је нижа од просечне цене рада, а просечна висина радног сата српског гиг радника и даље је испод предпандемијског нивоа.

Интересантно је да је глобални просек цене рада по сату од 28 долара и да она остаје недостижна за већину радника у нашој земљи.

"У многим државама у региону, укључујући и земље Европске уније, постоји фриленс модел пословања. То подразумева да људи без обзира на свој ангажман, који је ограниченог и повременог карактера, уживају сва права у здравственој и социјалној заштити као и пензионо осигурање. Међутим, наш Закон о раду не препознаје фриленсере, осим ако сами не уплаћују доприносе или се не опорезују паушално. Један део њих нема довољно новца, па се свесно одлучују да остану невидљиви за систем", објашњава Анђелковићева.

Подсећа да је Србија у самом светском врху по броју онлајн фриленсера у односу на број становника, и да би они у што скоријем периоду морали да постану видљивији за законодавни систем. Корист би била обострана.