Станић: Криза прво погађа најразвијеније, ефекте ћемо посебно осетити у четвртом кварталу

Предузећа која послују са Украјином, Русијом и Белорусијом, а користе кредите из прве гарантне шеме, моћи ће да их рефинансирају користећи другу гарантну шему, одлучила је Влада. Мера се односи на 1.400 предузећа. Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже за РТС да је то још један доказ да ће ова криза дуго трајати и да ће те компаније имати проблем да обављају своју пословну делатност. Указује да криза прво погађа најразвијеније привреде, а онда се полако шири на тражишта у настајању, какво је Србија. Ефекат би се могао осетити тек касније током ове године, посебно у четвртом кварталу, али то зависи од развоја политичке ситуације у Европи, поручује Станић.

Образлажући меру, министар финансија Синиша Мали рекао је да делује да је помоћ кроз меру рефинансирања мала, али да ће много да значи предузећима чије је пословање погоршано сукобима у Украјини.

"То је још један доказ да ће ова криза дуго трајати, да ће компаније које су значајно повезане са тржиштима Русије, Белорусије и Украјине једноставно имати проблем да обављају своју пословну делатност. Иако та помоћ није суштинска, она јесте значајна у томе што најављује могућност неке друге додатне помоћи у наредном периоду", додаје Станић.

"Те компаније које доста извозе на руско тржиште не могу тако лако да се преоријентишу на нека друга тржишта и када генерално говоримо од другој врсти помоћи, онда ту свакако треба разматрати могућност одређених директних финансијских транфера из буџета ка тим компанијама, али и са друге стране, у системском смислу помоћ у проналажењу нових тржишта", објашњава Станић.

Наглашава да је тешко рећи колико ће то бити реално у кратком временском року, али да је важно истаћи да је тим компанијама потребна помоћ. Указује и да је простор државе за финансијску помоћ и уопште интервенцију ограничен, јер је доста ресурса истрошено током пандемије.

"Ми смо у свакодневном контакту са компанијама које послују са Русијом и Украјином како оним које се баве платним прометом, тако и оних које се баве транспортом. Обавештавамо јавност на дневном нивоу шта се дешава и које су последице ове кризе по привреду Србије", додаје он.

Истиче да је макроекономска ситуација релативно стабилна у Србији, али да када погледамо те компаније, које нису већина, заиста имају проблеме са којима се соучавају и оне очекују помоћ и разумевање.

"Многе осигуравајуће куће очекују повећани број банкротстава"

Рат у Украјини не погађа само фирме које директно послују с тим земљама, већ трпи цела привреда. Станић наводи да генерално привреда трпи и пати због инфлаторних притисака.

У седам земаља централне и источне Европе расте број неликвидних компанија и стечаја док у пет, међу којима је Србија са Словенијом, Хрватском, Естонијом и Летонијом, тај број пада.

"Та предузећа су угрожена првенствено због инфлације, расту им трошкови производње, а због пада куповне моћи становништва опада тражња. Из тог разлога многе осигуравајуће куће очекују повећани број банкротстава у наредном периоду када говоримо о ситуацији у Европи", наводи Станић.

Како је пословала привреда Србије у првом кварталу

На питање како је пословала привреда Србије у првом кварталу, Станић каже да имамо сезонски карактер.

"Велика већина компанија сматра да се у првом кварталу пословна клима није побољшала, свега 13 одсто сматра да се побољшала, близу 90 одсто сматра да није из простог разлога што имамо притисак спољног економског фактора, због раста цена набавке материјала", објашњава Станић.

Истиче да је битно истаћи да је 83 одсто компанија пријавило да им је дошло до пораста трошкова производње.

"Са друге стране, близу две трећине компанија је морало да повећава цену својих производа и услуга што даље гура инфлацију", додаје он.

Наводи и да је три четвртине компаније изјавило да немају проблем са краткорочном финансијском стабилношћу.

"То је врло значајан показатељ. Међутим, оно што је такође значајно истаћи – криза која постоји на глобалном нивоу прво погађа ове најразвијеније привреде, а онда се полако шири на ова тражишта у настајању, какво је Србија, као и привреде у развоју. Ефекат би се тек могао осетити касније током ове године, посебно у четвртом кварталу, али једноставно то зависи од развоја политичке ситуације у Европи", сматра Станић.

"Неопходно очување макроекономске стабилности"

Истиче да је сада неопходно очување макроекономске стабилности.

"То је главни предуслов да не дође до неких што економских, што политичких шокова, зато што тај политички ризик врло значајно опредељује каква је макроекономска стабилност у земљи и то је карактеристика свих других релативно малих привреда. Са друге стране, оно што се говори да је потребно смањивати трошкове, сада је тешко изводљиво због инфлације и помоћи државе и субвенција, трошкова", каже Станић.

Указује да ми једноставно увозимо инфлацију и да на њу на глобалном нивоу утиче и пораст цена хране.

"Видимо сада у последњих неколико дана да је много већа забринутост због стања на тржишту прехрамбених производа него енергената", закључује Станић.