Нови талас панике на берзама

Нови талас панике захватио је светске берзе. Због лоших пословних резултата неких од највећих компанија и песимистичних прогноза о томе колико ће криза трајати, нико се не усуђује да улаже. Берзански индекси широм света пали су на најниже вредности у последњих неколико деценија.

Највећа британска и европска банка Ејџ-Ес-Би-Си одлучила је да затвори 800 експозитура на територији САД, објавио је лондонски пословни дневник "Фајненшел тајмс".

Банка је најавила да ће недостајући резервни капитал од 17,7 милијарди долара попунити новом емисијом акција банке.

Некада најпознатија осигуравајућа кућа Еј-Ај-Џи објавила је јуче највећи губитак у четвртом кварталу прошле године од 62 милијарде долара, а америчка влада најавила је помоћ тој кући од 30 милијарди долара.

Аналитичар Боб О Брајен сликовито је описао позајмице америчке администрације компанији АИГ.

"Кад би ови момци били на улици и позајмљивали новац од рекеташа, досад би им неко поломио ноге. Али влада нема избора. АИГ је једна од цигли у самом подножју финансијске пирамиде и ако је извучете, цела конструкција ће се урушити.

Помоћ на берзама то нико не доживљава као корак ка опоравку, већ као сигнал за бег, јер је очито да финансијска рупа нема дно.

Најпре је индекс њујоршке берзе, први пут у последњих 12 година, пао испод 7.000 поена. Кључни европски индекс акција опао је до најнижег нивоа у протеклих 12 година, од када постоји јер инвеститори све више страхују од последица текуће светске економске кризе.

Паневропски индекс акција ФТС Еурофирст 300 је у подневној трговини на ефектном тржишту у Лондону опао 0,6 одсто, на 672,84 поена.

То је најнижи ниво тог индикатора од када је, у јулу 1997. године, почео да се појављује у берзанским извештајима . И цена акција на највећој азијској берзи у Токију није била мања у последњих четврт века.

Песимиста и Ворен Бафет

Нико се још увек не усуђује да предвиди крај кризе. Један од највиспренијих светских инвеститора, Ворен Бафет, у писму акционарима своје компаније, упозорава да ће америчка економија сигурно бити у расулу ове, а вероватно и следеће године.
Бафет је, иначе, и незванични економски саветник америчког председника, који очекује да ће Америци помоћи велики инфраструктурни радови.

Барак Обама наводи да су економски резултати у последњем тромесечју 2008. године најгори у последњих 25 година.

"Искрено, ни прва три месеца ове године не обећавају да ће бити боље. Свима од Вол стрита до кухињских столова широм Америке, јасни су економски изазови. Сад је на нама да се с њима суочимо. Покрећемо највећу инвестицију у америчку инфраструктуру још откако је председник Ајзенхауер изградио међудржавни систем аутопутева, рекао је Обама.

ОЕЦД: Помоћ аутокомпанијама бацање новца

Због све већих протекциониситлких мера влада широм света, челници међународних институција упозоравају да то неће решити проблем.

После Извршног директора Светске трговинске организације, протекционизам критикује и главни економиста Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) Клаус Шмит-Хебел.

"Владе у свету морају да одоле искушењу да извлаче из кризе произвођаче аутомобила, челика или компаније у било којем другом сектору, осим у системски кључном финансијском", изјавио је Шмит-Хебел.

Челник ОЕЦД-а је истакао да, иако изгледа политички опортун у време рецесије, протекционизам у сваком свом облику чини више зла него користи, као што су показала времена Велике депресије и трговинских сукоба уочи Другог светског рата, пренео је Ројтерс.

Шмит-Хебел одбацује идеју да проблематични аутомобилски сектор, који у неким земљама директно или индиректно запошљава сваког десетог радника, треба сматрати исто тако важним за привредни систем као банкарски сектор.

"Ако допустите пропадање финансијског сектора у целини или његових великих играча, читава привреда ће из рецесије потонути у дубоку рецесију, као што је било крајем двадесетих и почетком тридесетих. Ако допустите банкрот једне или две аутокомпаније, или чак читавог националног сектора, тражња домаћих возила ће бити надомештена већим увозом", истакао је Шмит-Хебел.

Опоравак Кине у овој години

Први позитивни сигнали отакако је криза почела долазе са друге стране света.
Кинеска економија, трећа по снази у свету, ће се "највероватније" опоравити већ у првој половини ове године, изјавио је вицегувернер кинеске централне банке Су Нинг.

"Веома смо уверени у то", рекао је Су репортерима у Пекингу, пренела је агенција "Блумберг".

Кина, подсећа агенција, покушава да изађе из економске кризе која је већ коштала посла 20 милиона радника. Они су остали без посла пошто је кинески извоз доживео крах због глобалне рецесије.

Према подацима "Стандард чартерд банке", влада у Пекингу могла би да удвостручи 585 милијарди долара вредан стимулативни пакет до краја 2010. године.

"Ефекти фискалног стимуланса биће видљиви у другој половини године", изјавио је Ванг Ћинг, главни економиста задужен за Кину у филијали банке "Морган Стенли" у Хонгконгу, напомињући да "највећи део новца тек треба да буде подељен, или чак и одобрен".

Ванг очекује да ће кинески привредни раст успорити на између три и четири одсто у првој половини године, а да ће у другој половини почети да убрзава, да би на годишњем новоу достигао око 5,5 процената.

Био би то, међутим, најслабији годишњи привредни раст у Кини од 1990. године.