Српски Давос на Копаонику

Председник Србије Борис Тадић отворио је тродневни "Бизнис форум" на Копаонику, чији ће учесници покушати да одговоре на питање које се тиче деловања државе како би ублажила ефекте светске економске кризе.

Тадић је истакао да је највећа последица кризе страх који влада међу људима по питању радних места, али и лечења.

"Спрега криминала, привреде, правосуђа и политике која је створена у прошлој деценији мора да се раскине да би Србија имала шансу у будућности. Гаранције те будућности су у економским и друштвеним реформама које треба да спроведемо", рекао је Тадић.

Обраћајући се економистима који учествују на саветовању, Тадић је рекао да се од њих очекују иновативна решења, јер се досадашњим економским идеологијама криза не може превазићи.

"Ако је ишта добра последица кризе, то је деидеологизација. Време је да направимо ревизију свих идеолошких приступа које смо имали до сада", оценио је Тадић.

Цветковић: Помоћ банкарском сектору

Премијер Србије Мирко Цветковић рекао је да је држава спремна да са 40 милијарди динара гаранција помогне банкама да се изборе са очекиваним новим таласом удара економске кризе због неликвидности привреде.

"Очекујемо талас притиска на банке као последицу немогућности привреде да сервисира своје обавезе. Појавиће се стечајни поспупци где банке неће моћи да наплате своја потраживања", рекао је Цветковић.

Цветковић је на отварању "Бизнис форума" изјавио да ће после доласка Мисије ММФ-а у Србију половином марта са том финансијском институцијом бити договорен класичан стенд-бај аранжман.

"Аранжманом ће бити предвиђено повећање буџетског дефицита Србије са предвиђених 1,75 бруто домаћег производа, за око један процентни поен или чак и више, али ће морати да буде смањен и део потрошње", рекао је премијер.

Покривање повећаног дефицита ће бити обезбеђено "не преко задуживања у локалу", већ преко кредита из иностранства, а Србија ће тражити и макрофинансијску помоћ од ЕУ, најавио је Цветковић.

Премијер је говорио и о проширењу Економског савета Владе Србије са 5 на 15 чланова.

Савет ће бити проширен члановима који неће бити нужно економисти већ представници привредних асоцијација.

Председник Владе најавио је да ће државно-привредна делегација Србије крајем марта отпутовати у Белорусију да би потписала споразум о слободној трговини.

Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да је са српским званичницима разговарао о економској и политичкој сарадњи Минска и Београда.

"Задовољан сам што сам овде, с блиским људима. Наш циљ с вашим председником (Борисом Тадићем) биће да створимо услове за плодну економску и политичку сарадњу", рекао је Лукашенко пре састанка са српским званичницима.

Динкић: Србија неће ући у рецесију

Министар економије Млађан Динкић рекао је да ће тај споразум о слободној трговини омогућити извоз робе из Србије у Белорусију без царине.

Влада има такву стратегију да споразуме о слободној трговини потпише са што више земаља, рекао је Динкић и подсетио да такав споразум имамо са ЕУ, државама у окружењу (ЦЕФТА) и Русијом, а воде се и преговори са Турском.

Потпредседник Владе изјавио је да Србија, ипак, неће ући у рецесију и да ће мере Владе дати резултате.

Динкић је на економском форуму оценио да Србија треба да води експанзивну фискалну политику, са дефицитом буџета до максималних три одсто, умерену рестриктивну монетарну политику, уз смањење референтне каматне стопе, али не сме да повећава стопу ПДВ-а.

Према Динкићевој оцени, највећи проблем Србије је висок спољни дуг приватног сектора, која је у прошлој години узела бруто седам милијарди евра, а јавни дуг Србије је низак у односу на БДП.

Потпредседник Владе сматра да би премијер и министар финансија требало да покрену инцијицајтиву код Г-20 да се омогући репрограм тих дугова у целом региону, пошто и друге земље у транзицији имају сличан проблем.

Када је реч о аранжману с ММФ-ом, Динкић је оценио да Србија неће упасти у платно-билансну кризу и не треба јој новац од ММФ-а, већ би тај аранжман имао више психолошки карактер.

Говорећи о ефектима мера Владе Србије за смањење ефеката кризе, Динкић је навео да је у Комерцијалној и Банци Интеза за недељу дана затражено око 90 милиона евра кредита за обезбеђивање ликвидности.

"Ако се овако настави, предвиђена средства из подстицајног пакета Владе Србије биће потрошена за три месеца", рекао је потпредседник владе.

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је за Јутарњи дневник РТС-а да је форум на Копаонику "место размене мишљења са привредницима".

"Треба ићи на другачији модел економске политике, али са друге стране и на експанзивну фискалну политику, што значи да ће због мањих прихода бити мање средстава у буџету", рекао је Динкић.

Министар је, такође, најавио да ће се највероватније састати са председником Белорусије Александром Лукашенком, који такође борави на Копаонику.

Драгутиновић: Јаз између штедње и инвестиција

Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је да би ефекти "другог круга" економске кризе у Србији могли бити јачи, јер је Србија земља високо зависна од увозног капитала, а постоји велики јаз између штедње и потребних инвестиција.

Драгутиновић је на "Бизнис форуму" на Копаонику указала да су највеће слабости српске привреде висок платнобилансни дефицит, мала депозитна база, велико учешће прекограничних кредита и висок раст приватног дуга.

Смањење фискалних прихода у првим месецима ограничава ликвидност буџета, а за обезбеђивање додатних средстава постоји неколико опција.

Министарка је навела да би смањење прихода уз очување плата и пензија, подразумевало смањење субвенција или капиталних инвестиција, а могуће опције за додатне приходе су повећање пореза или надокнада за коришћење домаћих нафтних лежишта.

Јелашић за смањење јавне потрошње

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић сматра да Србија мора хитно да смањи јавну потрошњу, и то у већој мери, и да истовремено колико је могуће повећа приходе државног буџета.

У супротном држава ће се суочити са растом инфлације на средњи и дужи рок, повећањем референтне камате НБС и поскупљењем кредита у земљи, упозорио је Јелашић.

Према његовим речима, већ потписан аранжман са ММФ-ом, стабилни девизни курс и стабилан и ликвидан финансијски сектор Србију чине стабилнијом од других земаља у окружењу.

Коментаришући светску економску кризу, Јелашић је истакао да је "боље преценити ефекте кризе него их потценити" и да је због тога Србији потребан класични "стенд бај" аранжман са ММФ-ом, на рок не краћи од две године, уз додатни кредит од два милиона долара.

Додик: Јединствено тржиште РС и Србије

Председник Владе Републике Српске Милорад Додик заложио се за успостављање јединственог тржишта РС и Србије, како би се лакше превазишли негативни ефекти светске финансијске кризе.

Истичући да је Србија за РС најважнији економски партнер, Додик је на "Бизнис форуму" нагласио да се морају ојачати институционални капацитети за превазилажење кризе.

"Мере морају бити ефикасне, брзе и само наше", нагласио је Додик и указао да је у овом моменту најважнији задатак да се ојача конкурентност економије.

Премијер РС је, такође, упозорио да не треба дати простора спекулантима, нити дозволити наставак дерегулације тржишта, јер је то процес који економију гура уназад.

Кредити у Србији неповољнији су него у окружењу и земљама ЕУ, а држава не помаже социјално обезбеђење људи који остају без посла, оценио је директор "Ист Поинта" Зоран Дракулић и истакао да се куповином "пунта" финансира италијанска привреда, уз програм Владе Србије.

Генерални директор Телекома "Србија" Бранко Радујко навео је да је нето добит компаније умањен због девизног курса и додао да промена курса од само једног динара фирми наноси губитак од пола милијарде динара.

Директор МК Групе Миодраг Костић указао је на неједнак третман државе у убирању пореза, где само око 300 великих компанија и око 60.000 малих и средњих предузећа редовно измирује обавезе према држави, у односу на више од 300.000 регистрованих правних лица у Србији.

Члан Економског савета премијера Србије Јуриј Бајец истакао је да 24 одсто радно активног становништва или око 600.000 људи ради у "сивој" зони, неплаћајући држави порез.

Државни секретар у Министарству економије Горан Петковић оценио је да са веома ограниченим буџетом држава успева да приближи туристичку привреду светском тржишту.

"Копаоник бизнис форум" траје до 5. марта, у организацији Савеза економиста Србије, а на тему "Раст у условима глобалне рецесије и финансијске кризе: (не)конвенционалне иницијативе".

У раду скупа, који многи стручњаци пореде са конференцијом у Давосу, учествују и министар науке Божидар Ђелић, министар трговине и услуга Слободан Милосављевић, гувернер НБС Радован Јелашић, чланови владиног Економског савета Јуриј Бајец и Бошко Живковић, а као специјални гост најављен је председник Управног одбора НИС-а Дмитриј Малишев. 

На скуп су позвани и страни инвеститори, највећи економски партнери Србије из Аустрије, Руске Федерације и Грчке.