Урбана пољопривреда je светски тренд – баште замењују бетонске зидове и на рубовима Београда

Да су села у граду идеална места за живот и производњу биолошки вредне хране приметио је Армин, када је из аустријског градића Андорф допутовао у Србију и нешто дуже застао на Космају. 

"Заљубио се у Србију у нашу културу, Балкан генерално. То га је увек интересовало, то је и студирао", наводи Милица Васић Шустербауер.

Због посла је још везан за Аустрију, али је у плану да у Сопоту буде код куће. Зато са сваким доласком, шумадијски зет донесе неку нову идеју.

"Он је направио пластеник, хоће да сади боб, а где ћу ја башту то ћу тек да видим", наводи Рајна Васић из Сопота.

Клима и географија овде посебно пријају боровници, па је све што роди прва класа.

Шустербауерови су је прошле године посадили на 60 ари. Милица се као дипломирани археолог одлично сналази у пролећној резидби. Каже да су им боровнице слатке због љубави, а да хемију користе минимално. Следеће године очекује пун род и прву зараду, а планирано улагање од 70.000 евра било је знатно мање. 

"Добила сам 50 одсто за саднице, 65 за уређаје преко младих пољопривредника, 80 одсто од града Београда за противградну мрежу и воћарску платформу", објашњава Милица Васић Шустербауер.

Из буџета Београда се и ове године за пољопривреднике издваја 180 милиона динара. Град субвенционише 80 одсто уложеног новца.

"Оно шта задржавамо и ове године су и обуке из области воћарства, пчеларства и органске производње", наводи Драгана Степановић из Управе за пољопривреду града Београда.

Око 30.000 пољопривредних газдинстава у преко сто београдских села, могли би да хране град. Шангај је, на пример, пре двадесет година из градске пољопривреде потпуно обезбедио снабдевање млеком и јајима.