Енергетска ефикасност смањује увозну зависност

Унапређење енергетске ефикасности у Србији један је од начина да се смањи зависност земље од увоза енергената, посебно гаса и нафте, изјавио је заменик директора Агенције за енергетску ефикасност Бојан Ковачић.

Србија, када је о енергетској ефикасности реч, прилично заостаје за најразвијенијим земаљама света, пре свега ЕУ, а у неким сегментима и иза нових чланица Уније и неких земаља у региону, рекао је Ковачић у интервјуу Танјугу.

Таква ситуација је разумљива, с обзиром на то да се европске земље тим проблемом систематски баве још од 70-тих година прошлог века и периода прве нафтне кризе, а Србија тек од пре четири године, када је и основана Агенција за енергетску ефикасност, подсећа Ковачић.

Србија поседује велике потенцијале за унапређење енергетске ефикасности и у потрошњи и производњи, наводи Ковачић и додаје да се одређене мере енергетске ефикасности у Србији примењују, али не у потребном обиму.

Препреке за унапређење енергетске ефикасности су недостатак законске регулативе и подстицаја државе, недовољна мотивисаност и свест различитих структура потрошача, делом и због релативно ниске цене енергије, слаб инвестициони потенцијал домаћих субјеката предузећа, општина, грађана, као и неатрактивни кредити комерцијалних банака.

Нови закон уклања неке препреке

Ипак, неке од тих препрека ће ускоро бити отклоњене, доношењем подстицајних законских аката и активирањем повољнијих кредита, истакао је Ковачић.

Министарство рударства и енергетике најавило је закон о рационалном коришћењу енергије.

То је изузетно важно, наводи Ковачић, јер Закон о енергетици, који је тренутно на снази, не третира посебно ту проблематику.

Нови закон требало би да обухвати све сегменте - индустрију, зграде, комуналне делатности, јавну расвету и даљинско грејање, и уведе енергетске ревизије за индустријска предузећа.

Њиме ће бити обухваћена и могућност коришћења постројења за производњу и топлотне и електричне енергије, за шта у Србији постоји велики потенцијал.

Од круцијалног значаја за унапређење енергетске ефикасности у Србији је и оснивање Фонда за енергетску ефикасност, одакле би се финансирали и реализовали разни пројекти и програми, и тако ојачале стручне државне институције попут Агенције за енергетску ефикасност.

Без тог фонда, наглашава, немогуће је направити бржи искорак напред.

Осим тога, ускоро ће бити активиран кредит Европске банке за обнову и развој, са могућношћу донације у износу до 20 одсто, који ће бити нарочито повољан за индустријска мала и средња предузећа.

Уштеда и на сијалицама

Ковачић је истакао да улагања у унапређење енергетске ефикасности, пре свега у индустрији, не представљају трошкове, већ инвестиције уз помоћ којих ће се новац врло брзо вратити.

"Наша истраживања у фабрикама у Србији показала су да се новац и инвестиције у 90 одсто случајева могу вратити у року од једне до две године."

У Србији је највећа потрошња енергије у "резиденцијалном" сектору (домаћинства, зграде и комуналне делатности) - више од 40 одсто, а у области индустрије и транспорта потрошња је око 30, односно 25 одсто.

Унапређење енергетске ефикасности у стамбеним, пословним и комерцијалним објектима треба да представља приоритет, а највећу пажњу треба посветити грејању, на које отпада 60 одсто потрошње и на електричне уређаје у домаћинству који у тој потрошњи учествују са 30 одсто, прецизирао је Ковачић.

Примера ради, "ако би у сваком домаћинству у Србији само по једна класична сијалица од 100 вати била замењена штедљивом од 20 вати, могла би се остварити уштеда од око 300 милиона киловат сати или више од 17 милиона евра годишње".

Наведеном заменом сијалица потрошачи не би имали смањен осећај комфора, јер би осветљеност била иста, каже Ковачић и додаје да неке земље, као што су Немачка и Аустралија, већ најављују забрану продаје класичних сијалица од 2012. године.