Европска комисија: Србија погурала привредни раст Западног Балкана

Европска комисија у новом извештају о привредним кретањима у земљама кандидатима за чланство у ЕУ констатује да је убрзању раста српског БДП-а углавном допринело снажно повећање бруто инвестиције од 17,3 одсто на годишњем нивоу, а раст су наставиле да подржавају и приватна и јавна потрошња.

"Србија, највећа привреда у региону, забележила је највеће убрзање годишњег раста БДП-а, са 2,9 процената у другом кварталу на 4,8 одсто у трећем кварталу", констатује се у извештају.

Комисија је задржала пројекције раста српске економије за 2020. и 2021. годину на 3,8 процената и 3,7 одсто, респективно, колико је предвиђала и у својим јесењим прогнозама из октробра прошле године.

Комисија је задржала пројекције раста српске економије за 2020. и 2021. годину на 3,8 процената и 3,7 одсто, респективно, колико је предвиђала и у својим јесењим прогнозама из октробра прошле године.

Кредитни рејтинг Србије на нивоу "ББ +"

У документу се подсећа да је бонитетна агенција "Стандард и Пурс" (С&П) подигла кредитни рејтинг Србије са "ББ" на "ББ +", што је само један степен испод инвестиционог нивоа, задржавајући позитивне изгледе.

ЕК је у извештају пренела и образложење "Стандард и Пурса", да се побољшање кредитног рејтинга заснива "на прогзнозама снажног економског раста за Србију, упркос посустајању раста еврозоне, и на пројектованом обуздавању јавног дуга захваљујући континуираној фискалној дисциплини и повољном монетарном амбијенту".

Позитивни изгледи кредитног рејтинга Србије, додаје се, заснивају се на и чврстим изгледима даљег снажног прилива директних страних инвестиција, који може додатно да ојача извозну базу Србије и отпорност економије на спољне шокове.

У Извештају Европске комисије прецизира се да су стране директне инвестиције у Србији достигле до новембра прошле године 3,1 милијарду евра, што је скок од 37,3 одсто међугодишње, при чему оне покривају финансирање дефицита текућег рачуна са 110 одсто.

Комисија истиче такође да је ММФ завршио у децембру трећу ревизију у оквиру Инструмента координације политике са Србијом и да је констатовао да земља наставља да бележи солидне економске и фискалне резултате, мада остаје рањива на екстерна кретања, док су унутрашњи ризици везани за кашњење структурних реформи.

Ниво јавног дуга у региону Западног Балкана и даље висок 

У документу, објављеном на званичној интерент страници Еропске комисије, пише још да је буџетски суфицит Србије у трећем кварталу износио 0,9 одсто БДП-а, захваљујући снажним приходима од пореза на добит и пореза на додату вредност, као и доприносима социјалног осигурања.

Даље се напомиње да је Скупштина Србије у новембру усвојила буџет за 2020. годину, у којем се, као и претходне године, предвиђа дефицит буџета опште државе од 0,5 одсто БДП-а.

Додаје се такође да се буџетом за 2020. годину пројектује снажан раст прихода који се користи за повећање просечних плата за око 9,0 одсто и пензија за 5,4 процента, као и за обезбедење додатних финансијских средстава за инфраструктурне пројекте и благо смањења пореза на рад.

Према оцени Комисије, ниво јавног дуга у региону Западног Балкана је и даље висок, а ту оцену аргументује подацима да је он у Црној Гори прошле године чинио 79 одсто БДП-а, у Албанији 66,5 одсто, док је у Србији на крају новембра износио 52,4 процента.

Комисија предвиђа да ће јавни дуг Србије ове године бити смањен на 49,9 одсто, а 2021. године на 48 процената.

У извештају се указује и на позитивна кретања на српском тржишту рада, где је стопа незапослености становништва старијег од 15 година оборена на 9,5 процената у трећем кварталу, али се додаје да се смањила и радна снага за 1,6 одсто у односу на претходну годину, услед пада броја становника и пораста неактивног становништва.

Према прогнози Комисије, стопа незапослености у Србији ће ове и наредне године бити додатно смањена, и то на 8,9 одсто и на 7,2 процента, респективно.

Када је реч о трговини Србије са светом, ЕК процењује да ће спољнотрговински дефицит износити 12,5 процената ове и 12,9 посто идуће године, док дефицит биланса текућих плаћања види на нивоу од 5,5 одсто за обе године.

Такође предвиђа да ће раст инфлације у 2020. и наредној години износити по 2,1 проценат.