Зашто је посустала прехрамбена индустрија Србије

Укупни резултати у индустријској производњи извесно би били још бољи да није било пада у прехрамбеној индустрији, која је преполовила укупне резултате прерађивачке индустрије. Због чега се то десило, ни економисти немају прецизан одговор.

"Летос је почела да пада производња месне индустрије, која је врло стабилно расла целе 2018. и у првом делу 2019. Најпре смо мислили да је то због свињске куге, али није. Главни и основни разлог је што колико ја знам – имамо само једног произвођача који је прихватљив у иностранству", објашњава Стојан Стаменковић из часописа Макроекономске анализе и трендови.

У Министарству привреде разлоге застоја виде не само због косовских такса већ и због смањене тражње на глобалном тржишту, као и обавезног ремонта петрохемијских и нафтних постројења.

"Она је једна од четири области где смо доделили највећи број кредита. Ви данас имате здраву и добру технологију да можете да се појавите на озбиљним и захтевним тржиштима с једне стране, имате добре капацитете када су у питању хладњаче", каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.

Нису сви лоше прошли

Неки од великих извозника и увозника кажу да су, упркос великој конкуренцији у кондиторској индустрији, годину завршили у плусу. Рецепт: на време завршена консолидација, деинвестирање у мање перспективне програме, а фаворизовање препознатљивих производа.

Владимир Чупић, директор "Атлантик групе" Србија, наводи да очекују раст између три и четири одсто, неких 3,5 одсто

"Оно што је добро је да су државни подстицаји односно субвенције за прехрамбену индустрију значајно релаксирани и достижу до 20 одсто инвестиције и мислим да је то значајан фактор и да ће се ефекти тога осетити у наредним годинама", истиче Чупић.

И док је прехрамбена индустрија означена као одговорна за лошије резултате прерађивачке индустрије, дотле је у врху извозника.

Плус у робној размени са Хрватском

После година дефицита, у Србија је у плусу и у робној размени са Хрватском.

За 11 месеци прошле године укупна робна размена достигла је 1,6 милијарди евра, што је повећање од 1,7 одсто.

Суфицит на страни Србије је био 50,6 милиона евра.

"Оно што је добро јесте да смо успели да остваримо суфицит на тржишту које је део ЕУ. Говорим наравно о Хрватској и мислим да се ти трендови и тренд који имамо у том контексту неће заиста мењати, нарочито у духу економске политике коју желимо да спроводимо у наредних пет година, односно десет година кроз програм Србија 2020-2025", каже Стевановић.

Бољи резултати свакако се очекују у сектору моторних возила, јер је "Фијат" после божићних и новогодишњих празника поново покренуо производњу, а италијанска штампа увелико пише о новом моделу из Крагујевца који ће бити представљен на неком од предстојећих међународних салона аутобобила.