Србија има шансу да и без мора добије морске луке

Солунска лука отварила је врата српским контејнерским копненим терминалима за претовар робе. Рачунају да ће тим такозваним "сувим лукамa" знатно растеретити транспорт у југоисточној Европи.

"На пример, роба која крене из Кине дође бродом до Солуна и уместо да се вади и претовара на камион и воз, она настави са тим контејнером возом и долази до Србије. Свакако роба неће да се вади из контејнера све до крајње дестинације, где се та роба царини", каже Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду.

Идеја је у стварању такозваних шатл возова који повезују "суву луку" са правом луком и на такав начин се рационализује траспорт, односно пребацивање теретног транспота на железницу, објашњава Слободан Зечевић са Одсека за логистику Саобраћајног факултета у Београду.

Могућност за "суве луке" нашој земљи отворила је и иницијатива "Појас и пут" и градња брзе железнице Београд - Будимпешта.

"Ми смо и формирали Радну групу како би наставили ефикасну инстинтуционалну сарадњу са луком Солун. Али није само у питању лука Солун, ту су и луке Пиреј, Констанцa, Ријека, лука Драч. Интерес Србије јесте да гради те копнене терминале, такозване суве луке, зато што ћемо на тај начин постати део највећих логистичких ланаца", каже Вељко Ковачевић из Министарства саобраћаја, грађевинаства и инфраструктуре.

Контејнерски транспорт јефтинији 

Слободан Аћимовић каже да је то изводљиво и веома потребно Србији: "Наша држава треба да постакне наше привреднике да више користе контејнерски транспорт. Он је јефтинији, бржа је манипулација робе и самим тим су нижи логистички трошкови за државу односно, пре свега, за предузећа."

Њихове локације морају бити тамо где се укрштају пруга и пут. Конкретно солунсака лука је заинтересована за суве терминале у Београду, али се већ разматрају и Пирот и Ниш.

"То ће значити и за наше речне луке и за наше интермоделарне терминале, много више обима робе, много више претовара, и самим тим веће профите", каже Вељко Ковачевић.

Зечевић наводи да би се на та начим повећало запошљавање и развиле нове технологије.  

"Један део транспорта би се пребацио чак на речни водни транспорт и то би била велика уштеда и са аспекта економије и са аспекта заштите животне стредине", каже Зечевић.

Концепт "сувих" лука настао је седамдесетих година прошлог века, а данас готово 100 одсто робе у међународној трговини путује контејнерима. Занимљиво је да је својевремено за "суве луке" у Србији била заинтересова велика ротердамска лука.