Како да оно што нам треба произведемо од онога што смо одбацили

Оно што нам треба може и мора да се производи од онога што смо одбацили. Таква кружна економија чува природне ресурсе и отвара нова радна места.

"Земљиште је затровано, пластични отпад загађује реке и океане угрожавајући опстанак будућих генерација. Морамо да мењамо навике и охрабрујемо нова понашања у привреди. Имали смо пројекат са 'Кока-колом' и 'Икеом'. Много је жена запослено на рециклажи пластичних боца, односно у производњи органске хране за 'Икеине' ресторане", каже Франсин Пикап, Програм УН за развој.

А највећа охрабрења могу да дају државе и то кроз субвенције, кажу стручњаци.

"Не да она уводи иновације, али да створи тржиште и услове за производе и услуге које су циркуларне и одрживе путем пореских олакшица, на пример. Зашто се не би размишљало о смањењу и повраћају ПДВ-а ако поправите производ", истиче Стефан Шипка из Центра за европску политику у Белгији.

Грађани ће се понашати и размишљати еколошки онда када виде да имају нешто од тога – кажу Словенци који су први на Балкану увели принципе циркуларне економије у државну стратегију и законе.

"Требала сам слетети у 11 у Београд, али летели смо горе јер је била магла, па онда слетели у Ниш па се враћали, значи загађена је средина. Онај који дише овај зрак, овај ваздух ће се разболети, па ко ће то платити онда", објашњава Ладеја Година Кошир из Центра за циркуларну економију из Словеније.

У Србији загађење не прети само из ваздуха. Тек 10 одсто отпадних вода се прерађује.

"И даље на локалу у највећем броју општина у Србији немамо управљање отпадом који има исходиште ка санитарној депонији", наводи Слободан Перовић из Министарства заштите животне средине.

Да бисмо привреду учинили "зеленијом" недостају нам средства за улагања у инфраструктуру. Оно што имамо су памет и стручњаци.