Оно што људима треба мора се производити од онога што су одбацили

Паралелно са загађењем планете расте и потражња за здравом храном и еколошким производима. Оно што људима треба – мора се производити од онога што су већ одбацили. У свету се то зове циркуларна економија и платформа је на којој почива четврта индустријска револуција. У Србији тек почињу процеси који би путем подстицаја али и казни требало да натерају лидере бизниса да им новац не буде једино мерило успеха.

Земљу која има све предиспозиције да буде башта, немаром све више претварамо у депонију. Сваки евро БДП-а генерише потрошњу 4,2 киловата електричне енергије и четири килограма ђубрета које углавном не разврставамо и не рециклирамо.

"Зашто Србија мора да увози звукобране ако се они могу радити од рециклиране гуме и пластике? Зашто то није добар бизнис за неко мало предузеће у унутрашњости Србије? Зашто одбацујемо тетрапак ако можемо правити грађевинске плоче? Велике количине гума које Србија у овом тренутку производи и извози на светско тржиште, сав одбачени део из шкарта се може користити за агропростирке. Сада градимо велике коридоре, зашто не уграђујемо пепео из термоелектрана у путну подлогу", пита Синиша Митровић из ПКС.

Србија није системски решила проблем депонија и прераде отпадних вода, а последња последица је масовни помор рибе у Србобрану, за који многи оптужују локалну шећерану.

Министар који каже да је екологија у Србији дуго била тринаесто прасе потврђује да међу страним инвеститорима има више оних који воде рачуна о животној средини, иако то чине у мањој мери него у земљама западне Европе. Охрабрује га то што домаће фирме све више схватају да потрошачи желе еколошки производ.

"Неће моћи своје производе да продају ван граница Србије, то још увек могу код нас у Србији али брзо ће и у Србији доћи време када ће бити готово немогуће продати производ који није екофрендли", рекао је министар заштите животне средине Горан Триван.

Без поштовања еколошких захтева није могуће ни добити субвенције у пољопривреди. Али то важи само за оне који аплицирају за европска средства.

"Нико од ратара не може да добије средства из ИПАРД фондова уколико нема решено одлагање пластичног отпада од хемије. А из националних фондова? У националним то је сад пут којим идемо. идемо корак по корак, не може пре зоре да сване", додаје министар пољопривреде Бранислав Недимовић. 

Разлог због ког не збрињавамо отпад од пестицида, из фармако-индустрије што не рецикирамо текстил и батерије је у недостатку инжењерског кадра и инфраструктуре, кажу стручњаци.

Залажу се за оснивање такозване Зелене банке које би финансирале еколошке инвестиције. Да је у томе решење, читају у изјави нове председнице европске комисије која каже да ће у такву банку претворити ЕБРД.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 02. дец 2019, 23:12) - anonymous [нерегистровани]

Екологија

Човек је дете природе, зна да цени природу. Град није природно окружење јер је удаљен и одељен бетоном и асфалтом а опет у њему већина насељена. Већина одлучује и заборавља природу. Не сећа је се. Важна је природа и треба да прерасте предмет природа и друштво.