Шта је допринело паду незапослености

Према подацима Националне службе за запошљавање, након 2009. године, када је стопа незапослености износила 16,1 одсто, као последица успоравања привреде због светске економске кризе, број људи без посла је растао и достигао свој максимум 2012. године, када је просечна стопа незапослености била 23,5 процената.

Потом је у наредне три године дошло до благог опоравка економије – број незапослених се смањивао и са већим и мањим осцилацијама крајем прошле године стопа незапослености је достигла 12,7  одсто. Током ове године она је знатно смањена да би у последњем кварталу била 9,5 процената.

"У последњих неколико година је учињено доста на побољшању привредног амбијента који је довео велики број страних број подстицаја и олакшица који је нуђен свих послодавцима и домаћим и страним је свакако резултирао већом тражњом за радним местима, али свакако оно где смо забалежили и то охрабрује, где је дошло до оживљавања производне и прерађивачке индустрије и то је негде област која је бележила највећу тражњу за радницима и највећи број запослених с друге стране трговина на велико и на мало, грађевинарство, ИТ сектор је бележио већу тражњу за радницима", наводи Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.

Стручњаци кажу да су се радна места отварала постепено са спровођењем реформи, привлачењем инвеститора и увођењем реда у тржиште рада.

"Снажан пад неформалне запослености, запосленост у сивој зони, у трећем кварталу ове на трећи квартал прошле године пала је за целих 46.000 што је резултат реформи, административних процедура", наводи Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику.

Драган Ђуричин, професор Економског факултета наводи да постоје значајни фактори рањивости ове запослености.

"Пре свега, пољопривредно становништво партиципира са 15 посто у укупном броју запослених. У Европи је то три до пет процената. Такође, има око четири процента чланова домаћинства који имају допунске приходе. И највећи фактор рањивости су нископлаћени, несигурни послови који су последица страних директних улагања", објашњава Ђуричин.

Просечна стопа незапослених у Еврпоској унији је седам одсто. И то је циљ који, према оцени стручњака јесте достижан и у Србији, али уз одређене мере.

"Када применимо што је могуће више мера за спречавање одлива радне снаге, што су актуелни трендови у Југоисточној Европи, али морамо и да имамо мотивационе мере што би могао да буде мали Шенген", оцењује Ковачевић.

Европски просек сада имају Београд и Војводина, али у последње време све више инвеститора одлучује и за друге крајеве Србије чиме су регионалне разлике и даље присутне, али се смањују "по питању новоотворених радних места".