Српска стратегија енергетике превазиђена

Потпредседник Владе Божидар Ђелић, задужен за спровођење стратегије одрживог развоја Србије, изјавио је да је Србији потребна нова стратегија енергетике јер је стратегија усвојена 2005. године "у потпуности превазиђена".

"На јучерашњој ванредној седници Владе предложио сам да Министарство енергетике, које се са тим сагласило, најкасније до маја са другим министарствима припреми иновирану стратегију енергетике", рекао је Ђелић агенцији Бета.

Потпредседник Владе је навео да су се од 2005. године околности у свету промениле, као и цене нафте и гаса и истакао да је крајње време да Србија зацрта кључне правце развоја у области енергетике у годинама које долазе.

"Србија ће увек у одређеној мери бити енергетски зависна јер на нашој територији немамо довољне количине нафте и гаса, али је Србија земља која уопште није искористила све могућности које је дала природа, од изградње нових капацитета базираних на лигниту до развоја обновљивих извора енергије", рекао је Ђелић.

"При томе, можемо и морамо драстично повећати нашу енергетску ефикасност јер у поређењу са богатим земљама Србија троши у просеку четири пута више енергије по јединици производње", додао је Ђелић.

Потпредседник Владе је навео да је иновирана енергетска стратегија Европске уније, која је објављена у новембру 2008. године, показала да ће у следећих десет година Унија много више инвестирати у енергетску безбедност и независност. Последњи догађаји ће додатно убрзати планиране промене.

Приоритет изградња складишта гаса 

"Србија може да учествује у тој европској стратегији. Наша земља, која је колатерална штета тренутног конфликта Русије и Украјине, у годинама које долазе мора да се озбиљније позабави енергетским питањима."

"Морамо да изградимо са руским партнерима складиште гаса, јер би ситуација била неупоредиво лакша да је изграђено складиште у Банатском Двору", рекао је Ђелић.

Важна је и изградња гасовода Јужни ток јер је то алтернативна рута која не пролази кроз Украјину, али је Ђелић истакао потребу да буду размотрени и сви други енергетски извори, почевши од брзог расписивања тендера за изградњу два нова термо блока, "Никола Тесла" и "Колубара Б", који су одавно планирани.

"Као што видимо, у енергетици није добро зависити од било кога", рекао је Ђелић.

Ђелић, који је задужен за европске интеграције, рекао је да Брисел и велике европске земље које су највећи потрошачи гаса врше велики притисак на Украјину и Русију да одблокирају енергетску кризу што помаже и земљама источне Европе које су чланице ЕУ или теже да јој се прикључе.

"То је разлог зашто и даље велики број земаља жели да уђе у Европску унију која је у суштини један велики колективни механизам за јачање безбедности и стабилности земаља чланица", нагласио је Ђелић.