Како је Деда Аврам излечио динар

Били смо милијардери по нулама на новчаницима, а ништа нисмо могли да купимо. Штампање пара без покрића обезвредило је плате и пензије током 40 месеци колико је трајала хиперинфлација.

"Код нас се сви проблеми решавају повећавањем државе а не смањивањем државе. Коме год шта падне на памет - од фарбања куле Небојше, до културе, маркетиншких центара до полуискоришћених зграда, брука једна све заједно", рекао је својевремено Драгослав Аврамовић, гувернер НБС од 1994. до 1996. године.

Крајем јануара 1994. почела је примена Аврамовићевог програма стабилизације и увођен је нови динар убрзо назван "Аврам".

"Аврамовић је извукао једну кључну линију, кључну препоруку, а то је било – фиксирајте курс динара и учините га конвертибилним. Tа мера је екстремну инфлацију која се месечно мерила на неколико милиона процената оборила за недељу дана на нулу", објашњава Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Нови конвертибилни динар је званично вредео једну немачку марку. Прве су добили пензионери али куповна моћ није била велика.

"Значи динар није био конвертибилан у правом смислу и такав је био мање вредан. Програм је могао да успе да смо отклонили дефицит и без спољне подршке", наводи Диана Драгутиновић, професорка економије.

Покретач хиперинфлације треће по обиму у историји човечанства био је распад Југославије, подсећају стучњаци и додају да је творац саме хиперинфлације римски имепертор Диоклецијан који је 80 одсто сребра заменио кованицама без сребра, па је људима за погачу уместо једног новчића била потребна кеса нових пара.

"Он је издао декрет да ће да изврши смртну казну свима који не поштују цене које ће он да фиксира. Десило се само то да су сви трговци побегли из Рима", наводи Даница Поповић, професорка Економског факултета.

Економисти тврде да је најбоља брана против хиперинфлације независна Народна банка, уз подсећање да је Деда Аврам у Скупштини, када је смењен са функције гувернера, рекао: "Нећу да штампам паре".