Са дунавских крузера у Србију стигло више од 200.000 туриста

Број крузера који су пристали у Србији, ове године је за трећину већи него прошле. Поред Београда, где је пристајало највише туриста, најчешће су били укотвљени у Новом Саду, Доњем Милановцу и Голупцу. Рекордна наутичка сезона намеће и обавезе - да се туристима понуди више садржаја и бољи услови како би се задржали дуже и потрошили више.

Дунавом кроз Србију, донедавно је отицао новац. До пре 15 година пристајало је мање од 50 крузера, а ове године усидрено је 1.533, са којих је ступило више од 200.000 туриста.

"Две битне ствари су на то утицале - инвестиције у инфраструктуру и континуирана промоција", рекао је Вук Перовић, в.д. директора Агенције за управљање лукама.

Четврта европска престоница на Дунаву, после Беча, Братиславе и Будимпеште - Београд се више не заобилази. Од априла се искрцало више од 100.000 гостију, а и лепа јесен продужила је наутичку сезону до децембра.

"Воле да посете различите ствари - од Калемегдана, доњег Калемегдана, подземног Београда, воле да обиђу и Кнез, Авалу, понеки од музеја, у зависности од тога колико времена имају", навела је Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије.

У Београду, туристи са крузера остану осам сати и оставе нешто више од десет евра. Аустријска престоница бележи готово шест пута више пристајања и четири пута већу зараду.

"Ми још нисмо достигли тај ниво, али тим садржајима које се трудимо да понудимо туристима, мислимо да ћемо моћи да повећамо и потрошњу", истакла је Марија Лабовић.

Низводно, у Доњем Милановцу задрже се тек два сата. Довољно за скромну куповину. Мање од пола сата вожње удаљен Лепенски вир, за четири године удвостручио је број посета.

"Доњи Милановац, Лепенски вир, Голубац - њихово умрежавање је нови квалитет, нови туристички производ. На томе треба да радимо да стварамо нове туристичке понуде", рекла је професорка Снежана Штетић, председница Удружења туристичких водича Србије.

У Голупцу више од 90 крузера

Туристи могу да купе столњаке и ручне радове, али и да уживају у природним лепотама.

"Могу да прошетају неком од пешачких стаза, да изађу на неки од атркативних видиковаца  Није тако далеко ни Рајкова пећина или да се одвезу до Ђердапске клисуре", казала је Јелена Бујдић Кречковић, ПР Националног парка "Ђердап". 

У Голупцу, где је Дунав најшири, број присталих крузера је од очекиваних 70 достигао 94. Следеће године биће их за 50 одсто више.

"Ове године је био повећан број посетилаца из Русије, било је доста Француза, Италијана, Шпанаца, што није било прошле године", навела је Искра Максимовић, директорка тврђаве "Голубачки град".

У обиласку Новог Сада и околине, туристи проведу око четири сата. У туристичкој организацији су свесни да би боља понуда, прилагођена туристима са крузера, чији је просек година изнад 60, требало да их задржи дуже. 

"Када смо ми радили промоцију у децембру 2018, ми смо причали о понуди за 2021. и 2022. годину, где смо инсистирали на томе да дужи боравак подразумева обилазак и околини Новог Сада, дакле и салаши на бачкој страни и на сремској страни, Фрушка гора, манастири, винска тура", рекла је Тихана Путин из Туристичке организације Новог Сада.

Повезивање тврђава у заједничку понуду

Србија има велики број тврђава на Дунаву које могу да се повежу и направе заједничку понуду.

"Желимо да повежемо свих седам тврђава на Дунаву које могу да се понуде као један добар кулурно-историјски производ, али и природне лепоте у сарадњи са локалним самоуправама и локалним туристичким агенцијама тако да ће то бити један нови производ који Србија може да понуди", истакла је Тијана Маљковић из Привредне коморе Србије.

На готово 600 километара пловног пута Дунава од Бездана до Тимока, за сада је шест међународних путничких пристаништа.

"Ми ћемо у наредном периоду отворити 16 међународних путничких пристаништа. Тренутно имамо довољно капацитета да пристаништа приме и услуже све који желе да пристану", навео је Вук Перовић, в.д. директора Агенције за управљање лукама.

То ће од наредне године моћи и у Сремским Карловцима, Земуну и Раму код Великог Градишта.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво