Шта је постигнуто забраном запошљавања у јавном сектору

За 25.000 просветних радника који су ангажовани на одређено, наду за решење радног статуса дао је ресорни министар крајем јуна. То су потврдили и други министри и председница Владе. Упркос свим најавама, радна кљижица у јавном сектору ће се, као и претходних пет година, добијати тек када Владина комисија да зелено светло.

Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору престаје да важи крајем ове године, а Владина Комисија за давање сагласности за ново запошљавање и даље ће радити, саопштило је Министарства финансија.

Тренутно се анализира неколико различитих модела, како би у будућности то питање решили на најефикаснији начин, додаје Министарство.

Према прорачуну Фискалног савета, један од разлога је планирано повећање плата, које не оставља простора за ново запошљавање у државном сектору.

Главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић указује да су, уместо што су у просеку повећали плате 9,6 процената, могли без те забране да повећају 8,6 одсто и да све буде у реду.

"Забрана запошљавања је економски штетна мера и то је индиректно признала и Влада у својој фискалној стратегији летос, у Нацрту фискалне стратегије, где је написала да је та мера довела до мањкова у важним деловима јавног сектора и до повећања структуре јавног сектора, тако што је много повећала број запослених на одређено и на привремене и на повремене уговоре", наводи Брчеревић.

Број ангажованих на одређено време за пет година повећан је за 60 одсто, тврде стручњаци.

Строге контроле изазвале проблеме

Они упозоравају да су строге контроле у појединим секторима изазвале проблеме - недостатак професионалаца и снижавање квалитета рада.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да се људи сада запошљавају на одређено време у потпуно неодређеном статусу.

"Шта ће бити за три месеца, шест, девет. Па питање је какав је квалитет услуга који ти људи пружају", напомиње Савић.

Иако је забрану 2014. године сматрао потпуно оправданом мером, сада сматра да она више не смисла, јер не постиже ефекат који је раније имала.

"Људи иду тамо, то је карактеристично у привреди, где је њима боље. И заиста ако оставите још једну годину те људе у неизвесности, и неки људи који сада раде у јавном сектору потражиће посао тамо негде где је за њих извесније и боље", упозорава Савић.

Извеснији, кажу упућени, мора да буде план за регулисање система запошљавања након укидања забране.

То пре свега значи, објашњава Брчеревић, да се објави регистар свих запослених у свим институцијама, са свим позицијама, са платама, "укључујући и примања".

"Да најпре направи добру систематизацију радних места, да види шта јој то треба, да дефинише критеријуме шта људи треба да раде, шта се од њих очекује, да то контролише и да у складу с тим плати. Наравно, у блиској вези с тим је доношење платних разреда за шта још увек нема расположења у држави у Србији", каже Савић.

Од краја 2013. године, када је уведена забрана запошљавања у јавном сектору, до априла прошле године у јавним предузећима број запослених је смањен за више од четрдесет хиљада.

Данас 6,4 одсто свих запослених ради у јавном сектору, док је у ЕУ тај просек 8,5.