Петровић: За већи раст неопходне структурне реформе

Петровић је на конференцији коју је организовала Београдска берза рекао да би растом од око пет одсто Србија сустигла земље централне и источне Европе што је, сматра, могуће, али истиче да су за то потребне структурне реформе.

Оценио је да су планови за 2020. у области фискалне политике у ужем смислу добри, с озбиром на низак дефицит укупног консолидованог буџета од 0,5 БДП, за који наводи да је одговарајући ниво за Србију који омогућава значајно смањење јавног дуга.

Навео је да ће се при таквом дефициту јавни дуг, који је тренутно нешто изнад 50 одсто БДП, смањивати за два одсто годишње.

Петровић каже да је средњорочном политиком коју је Влада најавила у фискалној стратегији у следећим годинама предвиђен низак дефицит, што би значило да ће се јавни дуг и даље смањивати.

"Наша је препорука да дуг иде испод 45 одсто, да то буде горња граница зато што обезбеђује макороекономску стабилност и смањује ризик земље", рекао је председник Фискалног савета.

Нагласио је да истраживања показују да смањење јавног дуга води ка убрзању привредног раста.

"Кључна карика – домаће приватне иницијативе"

Макроекономска стабилност ће, рекао је Петровић, бити обезбеђена и у 2020. године, а по плановима Владе, и у годинама које следе, али је навео да је основи проблем Србије низак привредни раст.

Примећује, каже, да се Влада задовољава макроекономском стабилношћу и ниским дефицитом, али да не чини важан корак даље, а то су, наводи, структурне рефоме које би поспешиле привредни раст.

Сматра да би реформа јавних предузеће, међу којима је највеће ЕПС, могла да буде генератор инвестирања и привредног раста што данас, каже, није случај.

Према његовим речима, ниске јавне и приватне инвестиције се коче због проблема у владавини права и нивоу корупције који постоји.

"Домаће приватне инвестиције су једна од кључних карика које би могле да постакну привредни раст, ту видим улогу тржишта капитала", рекао је председник Фискалног савета.

Навео је да део приватизације преосталих јавних предузећа иде у добром правцу, али и нагласио да су главни проблем она предузећа која ће остати у државном власништву, а која се не реформишу, те да ту мисли на ЕПС.