Српско тржиште спремно за руског купца

Европске санкције Русији повећале су српски извоз хране у ту земљу, али су и натерале Русе да повећају производњу и постану осетљиви на недозвољено представљање европске робе као српске.

Надлежни кажу да је доста урађено на спречавању злоупотреба, те да су испуњени услови за промену уредбе која дозвољава извоз само великим играчима.

Тражиће од Руса да се лимит за хладњаче са 500 тона воћа смањи на 200, јер су пољопривредници то означили као главни разлог за мањи извоз.

"Претходних годину дана имамо раст извоза од осам одсто прехрамбених производа у Русију. Тако да сва сумња да долази до пада размене и пада нашег извоза не стоје", каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Према његовим речима, 130 их је у сектору воћа, а нешто више од двадесет у сектору поврћа.

Сада ће се, каже, либерализовати услови и кориговати уредба.

"С друге стране, ми смо део јединственог електронског система за слање пошиљки. Све што у Србији фитосанитарна инспекција прегледа свака пошиљка која оде, биће апсолутно као да су је руске колеге прегледале", каже Недимовић.

Руси заинтересовани за улагање у семенске компаније 

До сада су у Србију, привучени отвореним руским тржиштем, долазили европски инвеститори. Најаве су да би тај процес могао да крене и у супротном смеру. Руски привредници заинтересовани су за улагање у српске семенске компаније, у пољопривредну механизацију и прераду.

Андреј Хрипунов из Трговинског представништва Русије и Србије сматра да је веома битно да се направи већи степен сарадње, да се направе заједничка предузећа у Србији.

"Место пољопривреде мора да буде једно од врло битних у овом систему. Ми знамо да у Србији постоји 13 економских слободних зона, где постоје повластице о опорезивању", рекао је Хрипунов.

Напомиње да не постоји разлог зашто храна не би била добродошла у ЕУ ако је конкурентна, квалитетна, здрава, ако се производи у Србији. 

"Ја не могу да говорим у име ЕУ, али видим да европске компаније као рецимо 'Горење', као италијанске компаније које производе конфекцију и више тих примера који праве робу у Србији и онда је испоручују на тржиште Русије. Зашто ни могу, а ми не можемо", каже Хрипунв.

Ракија и сир за руског купца 

Иако се зна да руски купац воли жестока пића, до сада готово није имао додира са српским ракијама, које су са висококвалитетним сиревима на листи за извоз без царина и без квота у Евроазијску економску унију. Српски привредни посленици кажу да су спремили стратегију за освајање купаца.

"Дегустацијама, организацијом, учешћем на сајмовима упознавање са новим дистрибутерима. Квалитет је квалитет и мора да се препозна тако да очекујем да ће после извесног времена тај наш специфичан бренд наћи своју позицију на руским полицама", каже Дејан Делић, директор представништва ПКС у Москви.

За бољи пласман српске робе на руско тржиште као и за усвајање тамошњих стандарда производње, помогао је пројекат Уједињених нација. Финансирали су учешће педесетак српских компанија на пет руских сајмова, после којих су склопљени послови вредни 46 милиона евра.