Шта се мења новим моделом паушалног опорезивања

Новим сетом законских мера држава неће свима дозволити да буду паушалци. Мораће да прођу "тест самосталности" из ког ће се видети да ли они, практично, раде за једну фирму или заиста имају више клијената и самостални су предузетници.

Паушалци су приватници који имају отворене агенције – адвокати, консултанти, књиговође, који плаћају порез на доходак. Често имају само једног клијента за којег раде и који их, уместо да их запосли и плаћа им плату са доприносима, практично ангажује преко те агенције. Углавном су тако у Србији ангажовани ИТ инжењери.

Према тренутним прописима, власнику ИТ фирме није исплативо да запосли инжењера (ако му је плата две хиљаде евра, мора још 60 одсто да одвоји за доприносе). Зато послодавац отвара на њега предузетничку агенцију и тако га исплаћује. На тај начин држава остаје ускраћена за уплаћиване доприносе.

ИТ правник Немања Жунић каже за РТС да су предност старог система опорезивања били фиксни порези и доприноси.

"Без обзира на то да ли програмер ради за хиљаду, хиљаду и по или три хиљаде евра, плаћа се исти износ, што је послодавцима омогућавало да задрже највредније запослене – сениор девелопере са осам и више година искуства", истиче Жунић.

Како наводи Жунић, то се сада мења без обзира на то што је овај систем био економски стимулативан, док је са правне стране био врло проблематичан.

"Постојала је велика празнина јер се није јасно знало ко је предузетник и ко то може постати. Једина разлика између запосленог и предузетника била је та што предузетник плаћа мањи износ на порезе и доприносе", наводи Жунић.

Жунић указује да је то почело као изузетак који је постао правило у ИТ индустрији. Тако да су читав институт који је требало да ситмулише појединца да постане самосталан и независтан користиле компаније, додаје Жунић.

Како је напоменуо, ИТ сектору као најпрофитабинијем било је у интересу да користи запослене као паушалце.

Увођењем теста самосталности ће се на основу девет критеријума увидети да ли сте суштински независни или сте зависни и у пракси имате статус запосленог, наглашава Жунић.

Према његовим речима, намера законодавца је била да средње и велике компаније које корисите тај неодрживи модел преведу у правно уређенији систем. Постоје пореске олакшице за оне који прелазе из једног система у други, што не би требало да буде велики трошак, каже ИТ правник.

Жунић објашњава да се за некога ко је заиста самосталан неће се променити готово ништа, као ни за средња и велика предузећа.

Већи порези за мање фирме

Постоје "случајави између" када три до пет програмера заједно раде на два-три пројекта па када им се посао прошири и треба да запосле сениор програмера. Тада неће као раније његови порези и доприноси коштати десет одсто зараде, већ знатно више, објашњава Жунић.

Каже да земље у региону имају сличан систем. У Хрватској су сви делом запослени, али су истовремено регистровани као предузетници код истог послодавца. Тако да је највиша плата за програмера 1.700 евра, што је нереално. То значи да други део плате примају преко предузетничких радњи, наводи Жунић.

Када је реч о страним фирмама, ретко ће инжењери пасти "тест самосталности", али и ако се то деси, постоје два начина да се то реши.

Страни послодавац може да отвори фирму у Србији и тако запосли инжењера, а други начин је да сам запослени отвори свој д. о. о. и искористи погодности које му се пружају.

"Бољи модел није могао да се направи јер држава не може да примењује прописе према страним ентитетима", указује Жунић.

Жунић наглашава да ће овај модел увести ИТ индустрију у планирани правни систем. Са друге стране, није добро што је ово решење ад хок, привремено. Већ се чују гласови из ИТ-ја да је ово најмање лоше решење и да треба ствари уредити системски, закључује Жунић.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 23. окт 2019, 09:10) - Ledeni [нерегистровани]

Treca seoba Srba

Rasterace i ovo malo najzdravijeg dela ekonomije u zemlji.

(уторак, 22. окт 2019, 22:47) - anonymous [нерегистровани]

I treba uvesti poslovanje u legalne tokove

Nadam se da će ovim rešiti jedan deo nelegalnog poslovanja, tj. neplaćanja poreza od strane poslodavaca.
Ali treba se pozabaviti i drugim delom. IT Inženjere koji nisu seniori i ostale zaposlene domaći poslodavci isplaćuju samo delom, najčešće polovinu, preko računa. Na taj način poslodavci opet izbegavaju porez i štete zaposlene na ostvarivanja prava na penziju i porodiljsko odsustvo, koje se svodi na polovinu od pripadajuće, pretporodiljsko bolovanje, koje se svodi na svega 30 % plate. Ovo je još mračnija strana za zaposlene, posebno žene na koje se apeluje da radjaju decu.

(уторак, 22. окт 2019, 16:31) - Nikola [нерегистровани]

Država ne zna šta radi

Očigledno je da je ovaj set zakona donet kako bi se izvuklo više para za državu od IT sektora.
Ono što će da se desi u praksi, jeste da će nastati haos od početka primene ovog zakona, da će stabilno tržište da se uzdrma i da će veliki broj programera početi da fluktuira na razne strane. Neki u inostranstvo, neki kod drugog poslodavca koji im nudi plate istog ili sličnog iznosa na belo a neki će postati frilenseri. Investitori koji gledaju srpsko tržište mogu da odlože svoj dolazak na isto, jer će biti potrebno neko vreme da stvari opet legnu u stabilno stanje.