Шта се мења новим моделом паушалног опорезивања

Новим сетом законских мера држава неће свима дозволити да буду паушалци. Мораће да прођу "тест самосталности" из ког ће се видети да ли они, практично, раде за једну фирму или заиста имају више клијената и самостални су предузетници.

Паушалци су приватници који имају отворене агенције – адвокати, консултанти, књиговође, који плаћају порез на доходак. Често имају само једног клијента за којег раде и који их, уместо да их запосли и плаћа им плату са доприносима, практично ангажује преко те агенције. Углавном су тако у Србији ангажовани ИТ инжењери.

Према тренутним прописима, власнику ИТ фирме није исплативо да запосли инжењера (ако му је плата две хиљаде евра, мора још 60 одсто да одвоји за доприносе). Зато послодавац отвара на њега предузетничку агенцију и тако га исплаћује. На тај начин држава остаје ускраћена за уплаћиване доприносе.

ИТ правник Немања Жунић каже за РТС да су предност старог система опорезивања били фиксни порези и доприноси.

"Без обзира на то да ли програмер ради за хиљаду, хиљаду и по или три хиљаде евра, плаћа се исти износ, што је послодавцима омогућавало да задрже највредније запослене – сениор девелопере са осам и више година искуства", истиче Жунић.

Како наводи Жунић, то се сада мења без обзира на то што је овај систем био економски стимулативан, док је са правне стране био врло проблематичан.

"Постојала је велика празнина јер се није јасно знало ко је предузетник и ко то може постати. Једина разлика између запосленог и предузетника била је та што предузетник плаћа мањи износ на порезе и доприносе", наводи Жунић.

Жунић указује да је то почело као изузетак који је постао правило у ИТ индустрији. Тако да су читав институт који је требало да ситмулише појединца да постане самосталан и независтан користиле компаније, додаје Жунић.

Како је напоменуо, ИТ сектору као најпрофитабинијем било је у интересу да користи запослене као паушалце.

Увођењем теста самосталности ће се на основу девет критеријума увидети да ли сте суштински независни или сте зависни и у пракси имате статус запосленог, наглашава Жунић.

Према његовим речима, намера законодавца је била да средње и велике компаније које корисите тај неодрживи модел преведу у правно уређенији систем. Постоје пореске олакшице за оне који прелазе из једног система у други, што не би требало да буде велики трошак, каже ИТ правник.

Жунић објашњава да се за некога ко је заиста самосталан неће се променити готово ништа, као ни за средња и велика предузећа.

Већи порези за мање фирме

Постоје "случајави између" када три до пет програмера заједно раде на два-три пројекта па када им се посао прошири и треба да запосле сениор програмера. Тада неће као раније његови порези и доприноси коштати десет одсто зараде, већ знатно више, објашњава Жунић.

Каже да земље у региону имају сличан систем. У Хрватској су сви делом запослени, али су истовремено регистровани као предузетници код истог послодавца. Тако да је највиша плата за програмера 1.700 евра, што је нереално. То значи да други део плате примају преко предузетничких радњи, наводи Жунић.

Када је реч о страним фирмама, ретко ће инжењери пасти "тест самосталности", али и ако се то деси, постоје два начина да се то реши.

Страни послодавац може да отвори фирму у Србији и тако запосли инжењера, а други начин је да сам запослени отвори свој д. о. о. и искористи погодности које му се пружају.

"Бољи модел није могао да се направи јер држава не може да примењује прописе према страним ентитетима", указује Жунић.

Жунић наглашава да ће овај модел увести ИТ индустрију у планирани правни систем. Са друге стране, није добро што је ово решење ад хок, привремено. Већ се чују гласови из ИТ-ја да је ово најмање лоше решење и да треба ствари уредити системски, закључује Жунић.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво