Пшенице и за извоз

У Привредној комори Србије наводе да пшеница "обећава" добар род. "Лане је просечан принос по хектару био 4,3 тоне, а чак и да ове године буде 3,5 тоне по хектару, Србија ће имати довољно пшенице за домаће потребе и за извоз", каже сарадник у Комори, Бранислав Гулан.

Упркос ниским температурама и недостатку снега, за сада нема бојазни од измрзавања пшенице и осталих стрнина, јечма, ражи и овса.

"У Србији је јесенас посејано укупно 565.000 хектара пшенице, око 100.000 хектара више него претходне године. Највећи део сетве обављен је у октобру, уз врло повољне временске услове тако да су се биљке до сада добро развиле и у фази су пуног бокорења што је идеално за презимљавање", оцењује управник Одељења за стрна жита при новосадском Институту за ратарство и повртарство, академик Србислав Денчић.

У Привредној комори истичу да је лоше то што је јесенас употребљено мало вештачког ђубрива, око 50 килограма по хектару, што српску пољопривреду сврстава у екстензивне, као и то што 50 одсто семена није квалитетно сортно, већ такозвана "таванска пшеница".

Академик Денчић напомиње да мразеви ових дана не би требало знатније да нашкоде пшеници и осталим стрним житима, јер скоро све наше сорте могу без већих проблема да издрже до минус 17 степени Целзијусових, али је додао да би штете могло бити ако температуре падну на 20 и више степени испод нуле, а не буде снежног покривача.

Ратарима предстоји прихрањивање усева али пре тога би требало анализирати узорке земљишта узетих са дубина од 30, 60 и 90 центиметара, да би прецизно било утврђено колико је неопходно додати азота  на оним њивама на које протекле јесени није "бачено" комплексно ђубриво, односно вештачко храниво које у различитим размерама садржи елементе: азот, фосфор и калијум.

На новосадском Институту наводе да ће појединим парцелама под пшеницом бити потребно и до 100 килограма азота по хектару, некима знатно мање или нимало. Када је реч о фосфору и калијуму, више не може да буде поправке а последице изостанка комплексног ђубрења видеће се на пролеће, кад почне интензиван раст и развој биљака.

"Многи наши ратари су се јесенас одрекли комплексног ђубрења пре свега због финансијских разлога, јер је за килограм вештачког хранива требало дати четири килограма меркантилне пшенице "што се никада до сада није догодило"," нагласио је Денчић.

Прошлогодишњи род пшенице у нашој земљи био је 2,1 милион тона. За исхрану становништва и за робне резерве Србији је потребно око 1,5 милиона тона хлебног жита.