Шта недостаје лесковачком ајвару да освоји свет

У Србији 42 прехрамбена и непрехрамбених производа имају заштићено географско порекло. Док футошки купус и пиротски качкаваљ бележе раст производње, пиротски ћилим тка тек једно удружење жена. Надлежни кажу да ће потенцијал производа са географским пореклом подржати додатним субвенцијама.

Када веште руке по наслеђеном рецепту, "упакују мирисе климе и укусе географије у јединствен производ", онда је испуњен први услов за заштиту географског порекла.

Захваљујући томе, храна из Француске и Италије освојила је свет, а слично ће покушати и произвођачи лесковачког ајвара.

"Укус и мирис долазе од печења на дрва на металним плотнама. Ту је уложено доста ручног рада. Не користимо хибриде него сорту у типу куртове капије, паприке која даје 50, 60 одсто мање приносе", каже Стевица Марковић из удружења "Лесковачки ајвар".

Већи трошкови производње и нелојална конкуренција која некажњено користи ознаке које само личе на заштићено географско порекло, главни су разлози за мањи број сертификованих произвођача.

"Производи не могу добро да искомуницирају свој додатни квалитет са потрошачима. Не постоји лого који јасно означава да је то производ са заштићеним именом", истиче Драгана Тар из компаније "SEEDEV".

Каже да локалне самоуправе воле да се подиче производима, али да слабо брину о њима и не пружају произвођачима подршку у виду додатне обуке или промоције.

Решење проблема нуди Виолета Јовановић из Наледа.

"Заговарамо идеју да се у свим већим градовима и туристичким центрима успоставе етно-галерије у којима ће се пласирати аутентични производи. Пре свега у Београду, где их туристи и странци траже", објашњава Јовановићева.

Нове субвенције Министарства пољопривреде

У Министарству пољопривреде кажу да су свесни и потенцијала и проблема и зато спремају нове субвенције које неће искључити постојећу подршку.

"Покривање дела трошкова сертификације које се креће од 55 до 60 одсто, ако се ради о маргиналним подручјима. Такође, имамо и систем за успостављање контролних маркица", објашњава Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде.

Пре него што изађу пред страног купца, производи са географским пореклом требало би да освоје домаћег. Али то је прича о томе да морамо више да волимо и поштујемо себе.

У вунени шал домаће производње уграђено је много више квалитета и ручног рада од сличног из увоза, из комерцијалне производње, који смо спремни да платимо и неколико пута више.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.