Плантаже шипурка – посао сезонски и веома исплатив

У околини Ваљева донедавно шипурак се брао само у шумама и поред путева, од пре неколико година гаји се на плантажама, а највећу, у селу Мрчић, има породица Продановић. Када би произвођача било више и када би било додатних подстицаја, верују да би им и далека тржишта била отворена.

Плантажни шипурак на два хектара у Мрчићу код Ваљева Александар Продановић засадио је пре шест година. Уз примену агротехничких мера и повољне временске услове принос је око четири тоне или четири килограма плода по грму. Сви чланови породице ангажовани су у време бербе.

"С обзиром да је то породичан бизнис, онда гледамо да сви будемо укључени у то, и ја , и деца колико год можемо и колико нам време и обавезе допуштају", каже Оливера Продановић, Александрова супруга.

Цена свежег шипурка у Ваљеву је 100 динара по килограму. Продановићи су се определили за производњу зимнице, јер је исплативије. Од плодова дивље руже прави се каша, која кошта 100 динара по литру, док је тегла правог, домаћег џема 300 динара. 

"Разлика сама између каша и џема је у томе што каша када иде у даљу продају, она мора да се конзервира. Значи, она садржи у себи конзерванс, док џем када се производи, конкретно ја  га  производим без конзерванса, само уз додатак шећера и лимунске киселине", каже  Алекссандар Продановић.

Продановићи припремају и ајвар од печених паприка и плавог патлиџана, који такође гаје на свом поседу.

"Важно је пратити ту домаћу рецептуру, по рецептима наших бака. Радимо од сто посто природног, печена паприка, плави парадајз печен, то се прерађује, то све жене раде", каже Миломирка Ранковић из Ваљева.

Александар Продановић планира да убудуће смањи количине ајвара који припрема у корист џема и каше од шипурка.

"Пошто ја имам и остале, значи, пољопривредне културе од поврћа до воћа, шипурак ми је, ипак, најисплативији и захтева ми најмање радне снаге и што се тиче саме њиве и што се тиче касније прераде. Могућности што се самог шипурка тиче су веома велике", каже Алексдандар Продановић из Ваљева.

Међутим, код производње шипурка не могу да се остваре никакве субвенције, зато што се он не налази на листи ни лековитог биља, ни воћа код Министарства пољопривреде, каже Александар.

Каже да су неке општине као што су Нови Пазар, Сјеница и Тутин изашле у сусрет произвођачима шипурка и донирале бесплатна средства за наводњавање.

Плантажни шипурак селекционисан је од дивљег да би плод био меснатији, са мање семенки, а грм са мање бодљи.

Алексанадар Продановић гаји две сорте које за брање не стижу у исто време, а намерава да уводи и нове. Истиче да је посао сезонски, али је исплатив и перспективан.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи