Пилане на издисају, пелета довољно за домаће тржиште

Пелета ће бити довољно да подмири потребе домаћег тржишта. Они који су снабдевали тржиште Косова, сада мањи део пласирају у Северну Македонију, или Италију, а највише за српске потрошаче.

"Где имамо много ниске цене због тих малих произвођача. Јер много се појавило произвођача у Србији. Имамо доста ниску цену пелета и имамо смањење наших капацитета. Све велике фабрике радимо тренутно са неких педесет, шездесет посто капацитета", маже Ђорђе Љујић, привредник из Пријепоља.

Алтернатива је у извозу других производа од дрвета. Међутим, домаће тржиште не може да сировинама подмири домаћу дрво прерађивачку индустрију.

"Принуђени смо да зависимо од самог увоза. Наши су добављачи из увоза највише из Босне, из Аустрије и почели смо задњих пет година из Русије активно да увозимо сировину, коју пласирамо на нашем и иностраном тржишту", каже Данијел Ристовић, привредник из Пожеге.

У пријепољском крају ослањали су са на увоз из Црне Горе, али су пре две године уредбом суседне државе у томе онемогућени. 

"Нама је практично остало овде у Пљевљима озбиљна количина и сировине и средстава којим је плаћена на крају крајева та роба. Отприлике је то негде око 500.000 евра, можда чак и нешто више", каже Миливоје Рековић, привредник из Пријепоља.

Почетком 2.000. године у Пријепољу, Новој Вароши и Прибоју пословало је око 180 пилана. Последње две године многе су угашене или свеле рад на минимум. Само у пријепољском крају привредници тврде да је угашено хиљаду радних места.

"Већина је њих отишла. Може ко хоће да ради и овде да лепо живи. Овде и није тешко радити, а може фино да се заради", каже Милош Мартиновић, радник у дрвно-прерађивачком предузећу.

Раднике стално траже, али се на огласе углавном јављају пензионери или недовољно квалификовани радници. И ту проблемима није крај.

Пилана ради са тридесет посто снаге, иако су пре две године поднели захтев за адекватном јачином електричне енергије.

Док чекају, привредници ипак не губе време. Инсталира се нова производна линија у погону ФАП-а, који годинама није радио. Посао у дрвној индустрији добили су и радници некадашњег аутомобилског гиганта.

"Пет година значи нигде нисам имао посла. Сад смо овде почели да радимо. Радимо екстра, савршено је. Надамо се сваким даном све боље", каже Стојан Пејовић, бивши радник ФАП-а.

И привредници полажу велике наде у још боље пословање. Пут до купаца на страном тржишту не представља им проблем. Неопходна је адекватна пословна клима и већа подршка државе, како би се отварањем радних места задржали млади да стварају доходак и остану у родном крају.