Ни нежнијег воћа, ни тврђег камена спотицања

Воће са заштићеним географским пореклом је најјача карта Србије за место на светском тржишту премијум хране. То увиђа и највећи регионални произвођач сокова који је у сарадњи са 100 малинара из ариљског краја заштитио географско порекло тог воћа.

Малина. Ни нежнијег воћа, ни тврђег камена спотицања у домаћем аграру. Међутим, када 100 малинара ариљског краја заштити географско порекло свог производа, лакши су преговори о откупној цени.

Мирјана Милутиновић из Удружења ариљске малине каже да ће крајњи купци бити потпуно сигурни да купују производ врхунског квалитета а који је произведен на традиционални начин.

"Ово је значајно за мале произвођаче да се изборе са конкуренцијом", рекла је Милутиновићева.

Да би се добар квалитет сировине добро и наплатио мора да се упакује у готов производ. Заштићеним географским пореклом свет ће покушати да освоји и један од водећих прерађивача воћа у региону. Пре тога, кажу - ипак треба освојити домаћег купца.

"Дуго година смо ми више ценили све што долази споља него оно што имамо. Тако да мислим да и у том погледу као нација и као потрошачи сазревамо, јер имамо стварно доста тога на шта треба да будемо поносни", рекао је Михајло Јанковић из "Нектара".

Требало би да будемо поносни и на сремски кулен, сјенички сир, хомољски мед, футошки купус који су међу 60-ак пороизвода који су заштитили порекло за српско тржиште. Тек неколико њих је то урадило и за европско тржиште.

"Мора да постоји предузимљивост и код наших примарних пољопривредних произвођача, код наших компанија. Нажалост, они нису успели да се на тој лествици не само промовишу, него и финансијски и тржишно вреднују", каже Сеад Махмутовић из Министарства пољопривреде.

Држава враћа до 65 одсто уложеног у цертификацију географског порекла. За мале произвођаче највећи проблем за улазак у ту причу је нелојална конкуренција која, кажу, ретко буде кажњена за злоупотребе.

Потенцијали су ипак већи од проблема, кажу они који помажу овакве пројекте.

"Сматрамо да је култ хране у Србији заиста идентитет и један мали податак да смо ми од отварања канцеларије имали скоро 700 милиона евра директног пласмана", каже Миљан Ждрале из ЕБРД-а.

Емануел Хајдер из Организације УН за храну и пољопривреду каже да је 50 милијарди долара вредно светско тржиште хране са заштићеним пореклом. "Та производња нема само економски значај, она подстиче и рурални развој и туризам", каже Хајдер.

Специфични укуси и мириси, са поднебља високе биолошке вредности, каквих је у Србији много, најбоље се продају на межународној тржници ако се на њих залепи етикета о заштићеном географском пореклу. Таква етикета не промовише само имиџ државе, већ и малим пољопровредницима пружа шансу да боље зараде.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.