Како се постаје једна од 100 највећих компанија у Србији

Стотину најуспешнијих компанија у региону годишње оствари приход од 100 милијарди евра. Регионални пројекат "100 највећих" бира најуспешније, а директорка пројекта Ана Кнежевић каже да је циљ пројекта повезивање и успостављање сарадње међу најбољим компанијама региона.

Ана Кнежевић каже да су критеријуми за избор најбољих компанија направљени тако да пруже потпуну слику стања привреде једне земље.

"Они су упућени на микро, средње и мале компаније, тако да ми бирамо најбоље у свим овим категоријама", објашњава гошћа РТС-а.

Каже да су критеријуми укупни приходи, укупна добит, број запослених, а ове се највише истиче укупан извоз.

Постоји статистика која каже да је у последње три године затворено 10.000 компанија и да пет одсто компанија не дочека ни другу годину пословања.

"Радили смо анализе зашто се компаније затварају. Постоји читав систем увезаних разлога. Фирме у Србији углавном започињу бизнис без довољно капитала. Када си мали и нејак, поремећена ликвидност значајно утиче на пословање. Такође, не постоји довољно знања о томе како се улази у пројекте", наглашава Кнежевићева.

Циљ пројекта "100 највећих" је да се компаније повежу и успоставе сарадњу.

"Други важан циљ је да промовишемо добру праксу великих и успешних фирми као путоказе за мање у ком смеру треба да се развијају", каже Кнежевићева.

Листа највећих ће бити представљена у уторак, а компаније ће добити дигитални печат.

Директорка пројекта "100 највећих" наводи да је дигитални сертификат потврда фирми о њеним финансијским показатељима који доказују да она јесте у рангу 100 највећих.

"Истичем потпуну објективност пројекта у смислу да се рангирање врши на бази стварних података из пословних извештаја које су компаније предале и да компанија не може да утиче на свој ранг", каже Кнежевићева.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.