"Ердоганов коридор" не вози право у Бањалуку

Почетком године најављена је изградња ауто-пута који треба да повеже Београд и Сарајево, а пре неколико дана почели су припремни радови на деоници од Кузмина до Сремске Раче, где ће преко Саве бити изграђен нови мост. Шта би све требало да повеже ауто-пут који је већ стекао назив "Коридор мира и пријатељства", да ли је траса до Бијељине најизвеснија и где је у свему томе Бањалука.

Уз песму "Сарајево, граде мој", турски председник Реџеп Тајип Ердоган је на свечаној вечери поздравио Милорада Додика, када је у Анкари у мају ове године потписан Меморандум о изградњи ауто-пута Београд–Сарајево. А председавајући Председништва БиХ је почасну гарду и турског председника подравио са "Мерхаба аскер".

У Анкари је све изгледало као песма.

"Мали путеви, које Босна и Херцеговина има, увек су служили да људи оду. А великим путевима, какви су ауто-путеви, људи долазе и враћају се", рекао је тада Додик.

А онда је у Босни и Херцеговини свако отишао својим путем. Меморандум, који по правној форми није обавезујући, једини је документ који Босна и Херцеговина има о изградњи овог ауто-пута. Траса је начелно договорена, али још се прецизно не зна куда ће ићи ауто-пут, ко ће бити извођач радова, нити ко ће све то да плати.

"Не знамо ни начин финансирања, да ли је то кредит, зајам или неки финансијски аранжман склапамо са турском државом. Да ли тај новац дају турске банке, да ли за њих гарантује Турска или тај новац можда даје из свог буџета", пита се Синиша Вукелић, уредник портала Капитал.

Са друге стране границе, у Србији, ствари су нешто јасније. Заштитни шлем и прслук требало је крајем августа у Сремској Рачи да носи Реџеп Тајип Ердоган и тиме званично отвори радове на изградњи дела ауто-пута кроз Србију.

Ердоганова посета је одложена. Али и без Ердогана и без овог споразума у Србији су почели припремни радови на изградњи прве деонице, од Сремске Раче до Кузмина.

Турски кредит и српски буџет граде деоницу Сремска Рача – Кузмин

Радови се финансирају из буџета Републике Србије. Ове године за то је издвојено више од четири милиона евра. Наставак радова финансираће се из кредита. Међутим, још није познато по којим условима ће се Србија задужити код турских банака. У селу Кузмин, турска компанија "Ташјапи" већ је поставила машине и опрему.

"План је да се ова деоница заврши за две и по године. То ће, наравно, бити још прецизније дефинисано након што буду дати пројекти за извођење", каже Јусуф Пехливан, координатор овог пројекта.

Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству саобраћаја, инфраструктуре и грађевинарства, каже да је Србији циљ да се повеже са свим градовима у окружењу.

"Сарајево је велики град са којим треба да имамо добру ауто-путску конекцију и то нам је циљ да урадимо", истиче Поледица.

У Србији овај ауто-пут има два крака. Први од Сремске Раче води према Кузмину. У Босни и Херцеговини траса, за сада, начелно, иде преко Бијељине, затим према Брчком, и од Лончара према Тузли до Сарајева. Други део трасе Иде преко Пала, Рогатице, Вишеграда, где се прави веза за Горажде. У Србију ће ауто-пут улазити код Котромана, иде до Пожеге, где би требало да се споји са ауто-путем "Милош Велики".

Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза Републике Српске, каже да му је приоритет повезивање Београда са Сарајевом и Бањалуком.

"Нажалост, ту имамо пар потешкоћа. Те потешкоће се огледају у томе што још није потписан међудржавни споразум о изградњи моста на реци Сави у месту Рача, неких 300 метара низводно од постојећег. То је горе на Савету министара пошто имамо проблем са формирањем централне власти. Али има најава да ће то бити готово до краја месеца", тврди Трнинић.

Када овај коридор мира буде завршен, биће то први ауто-пут који ће повезати Београд и Сарајево. Директна веза са Бањалуком, бар за сада, није предвиђена.

И најбрже ће се у Бањалуку стизати као и до сада, преко Хрватске.

Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, каже да, када је о нашим потезима реч, "нема грешке". Поготово зато што је деоница од Сремске Раче до Кузмина дуга 17 километара, а њоме се повезујемо са Бијељином, која је велики економски центар у Републици Српској.

Приједор Бањалуци ближи од Београда 

И у Републици Српској воде се велике расправе. Тамо почиње градња ауто-пута према Приједору. Када се заврши ауто-пут Београд–Сарајево, од Брчког до Добоја неће бити ауто-пута. А то је најкраћи пут ако се из Београда крене за Бањалуку. Зато се сада у Бањалуци расправља да ли им је преча веза са истоком, односно Београдом, или западом, односно Приједором.

"То је наишло на велике критике. Реч је о малом градићу који би могао одлично, ефикасно и много јефтиније да се повеже брзом цестом. Међутим, одлучило се да то буде ауто-пут у пуном профилу. Многи сматрају да је то због Додиковог коалиционог партнера Марка Павића", каже Синиша Вукелић, уредник портала Капитал.

Марко Павић већ је за тамошње медије негирао да је ову трасу кројила политика. Економски интерес налази у чињеници да је Приједор велики град. А министар саобраћаја Неђо Трнинић, иначе члан Павићевог Демократског народног савеза (ДНС), тврди да Бањалука паралено може да се повеже и са Приједором и са Београдом.

"Пуним интензитетом радимо да се што пре повежемо са Београдом. Обезбедили смо средства за другу фазу, а о трећој и четвртој преговарамо са ЕИБ-ом и ЕБРД-ом како бисмо дошли до Вукосавља. А свакако имамо партнера с којима разговарамо о деоници од Вукосавља до Брчког. А надамо се да ћемо са турским партнером који ради ауто-пут у Србији постићи договор о градњи деонице од Брчког до Бијељине. Имамо и обећање Србије и председника Србије Александра Вучића да ће помоћи Републици Српској у изградњи 17 километара пута од Бијељине до Раче", одговара Трнинић.

Зашто ова траса не иде праволинијски већ цик-цак, питали смо стручњаке.

"Зато што је овде укључена и Турска, то није пројекат Републике Српске и Србије. Остаје да се ауто-пут '9. јануар' продужи преко Модриче, што је неких 30 километара уз ток реке Босне и још коридором неких четрдесетак километара, где се сад вози сеоским путем", одговара Мирослав Здравковић, уредник портала Макроекономија.

Милијарда за оба крака кроз Србију 

Колико ће све то нас да кошта? У Србији, траса дуга 17 километра од Сремске Раче до Кузмина коштаће укупно 225 милиона евра. За сада је познато да ће израда пројектно-техничке документације коштати пет милиона, а само мост преко реке Саве у Сремској Рачи кошта 100 милиона евра.

"Овај мост ће бити дужине 330 метара и изнад воде, реке Саве, његова изградња неће бити једноставна због постављања носећих стубова у води. Такође ће се градити прилазни вијадукти у укупној дужини од једног километра и они ће се градити од пренапрегнутог бетона. Све заједно то су веома велики трошкови и, наравно, немогуће је то поредити са трошковима пута.

За сада је познато и то да ће 80 одсто новца за завршетак ове деонице у Србији бити обезбеђено из кредита турских банака.

"Има неколико турских банака са којима преговарамо, и то су углавном државне банке. Има и приватних. Неке приватне банке су дале чак боље услове од државних. Наше Министарство финансија ће направити оптималан аранжман са свим њиховим банкама како би се покрило финансирање овог пројекта", истиче Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. 

Преосталих 20 одсто новца, што је око 45 милиона евра, обезбедиће се из буџета Републике Србије. Други крак овог ауто-пута кроз Србију од Пожеге до Котромана знатно је дужи и знатно скупљи. Србију ће коштати 800 милиона евра. Могуће је да за тај крак наша земља добије нека бесповратна средства из Европске уније, али су процедуре за земље које нису чланице знатно компликованије. За сада се прецизно не зна како ће се тај крак финансирати. Једино што је познато је да пројектно-техничку документацију ради иста компанија која прави мост на Сави, турски "Ташјапи".

"Почели са радом на дизајну и процедури припреме документације за овај пут Пожега–Котроман, који ће бити дужине 60 километара. И желимо да учествујемо у том пројекту", каже Јусуф Пехливан, координатор пројекта.

Има и оних који сматрају да би део требало да плате Турци.

"Турска држава, уколико жели да помогне овај простор, ми очекујемо, као грађани обе државе, да тај значајан износ буде на терет и грађана Турске или на терет турског буџета. Уколико се то представља као донација. Уколико није, уколико је то комерцијални пројекат, онда се поставља питање зашто наше државе нису расписале међународни конкурс и покушале да добију средства од ЕБРД-а или Светске банке", пита се Синиша Вукелић, уредник портала Капитал

Коридор мира трасирао Берлин

Идеја да се гради ауто-пут Београд–Сарајево родила се у оквиру такозваног Берлинског процеса, који је иницирала Ангела Меркел. Ауто-пут је већ прозван "кооридор мира", јер ће приближити народе у региону. Поставља се питање: ако је Европи у интересу да мири народе у региону, зашто то онда Европа и не плати.

Мирослав Здравковић објашњава да Европска унија најчешће финансира пројекте у којима учествује једна земља чланица и земља кандидат.

"Ово је интерес Србије и Босне и Херцеговине, а не ЕУ", сматра Здравковић.

Да Србија више нема времена да чека бесповратна средства из ЕУ, додаје и Миодраг Поледица, државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

"У случају када је то изводљиво, ми чекамо та средства. Међутим, морамо што пре да повежемо Србију са свим земљама у окружењу", каже Поледица.

Ако је у суседној Босни и Херцеговини толико непознаница, да је Србија онда преурањено ушла у овај пројекат?

Не, одговара Мирослав Здравковић. Реч је, каже, о касном деловању, јер у Бијељини и семберијском крају живи четвртина становништва Републике Српске које је важно повезати добром саобраћајницом, додаје он. 

"Доња вези, која иде од Пожеге, Ужица и Котромана, повезује се са Вишеградом, што је још један град у Републици Српској", каже Миодраг Поледица и додаје да у том смислу Србија нема погрешних корака.

Какву год одлуку да донесу, цик-цак ауто-пут, који би задовољио и све народе и све ентитете, скупо ће коштати Босну и Херцеговину. Процењује се чак три милијарде евра.

У Србији два крака ауто-пута коштају милијарду. То је цех песме "Сарајево, граде мој", коју је Ердоган у Анкари поручио за госте. У балканској крчми често нема крчмара, али се рачун прави и испоставља гостима и без њега.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(четвртак, 12. сеп 2019, 17:06) - Sremac [нерегистровани]

Balkan

A most što je Vojvodina finansirala pored starog železničkog na Rači osta bez upotrebe . Sad će tu biti tri mosta . Treba jedan od njih prebaciti uzvodno 20-tak kilometara na prelazu Jamena -Bijeljina i onda je Srem od Brčkog samo 16 km.

(четвртак, 12. сеп 2019, 13:08) - anonymous [нерегистровани]

Novac nije sve, vec razum.

To sto su Turci resili da placaju "carski drum" do Sarajeva, sa trasom koju su oni odredili, ne znaci da su Srbi trebali da prihvate sve njihove uslove.

(четвртак, 12. сеп 2019, 12:03) - anonymous [нерегистровани]

Erdoganov put?

Ergogan daje svoje novce i pravi put? Ne zna se po kojim uslovima se uzima kredit. Nisu krivi politicari nego neinformisan narod

(четвртак, 12. сеп 2019, 10:58) - anonymous [нерегистровани]

Nece toga biti

Tog puta nece biti a ono sto je bitno za RS jeste iako sa mnogo manje investicija i stranih donacija ona ima vise km auto puta od Federacije, i ocekivati je da auto-put BG-Banjaluka zazivi ali ne bas brzo, od ovog prema sarajevu nema nista

(четвртак, 12. сеп 2019, 09:37) - Боки [нерегистровани]

Није фер

Није фер причати о аутопуту према Приједору као некој причи Додик - Павић.
1. Тај аутопут је договорен са Кинезима давно прије Ердоганове приче, био је покушај да се преусмјере средства на други крак (ка Србији) од када се ова прича појавила, али Кинези нису жељели такве радикалне измјене.
2. Додик и Павић нису уопште блиски.
3. Бањалука - Приједор је , да приближим браћи и сестрама из Србије - наша Ибарска магистрала, да тако кажем, јер трећина Приједора ради у Бањалуци, тај пут је страшно оптерећен и много се страда на њему.

(четвртак, 12. сеп 2019, 08:49) - Čika Dragan [нерегистровани]

Plaćamo li svoje zablude

U nakraćem periodu i uz najmanja buduća ulaganja veza između Sarajeva i Beograda bi se mogla uspostaviti završetkom već delimično završenog Koridora 5C (Sarajevo, Zenica, Doboj i dalje na sever do priključka na autoput Zagreb-Beograd). Neprirodno je da deo autoputa od Vukosavlja preko Brčkog i Bijeljine ide desnom stranom Save paralelno sa autoputem Beograd-Zagreb na razdaljini od 20-30 km. Istina, ova trasa bolje povezuje Brčko i Semberiju i sa Beogradom i sa Banja Lukom, ali ne smanjuje puno razdaljinu i vreme putovanja Beograd-Sarajevo. Jedino se smanjuje broj graničnih prelazaka, što onda u prvi plan izbacuje pitanje ko je i zašto pravio granice, a sada želi povezivanje. Šta više, prema sada predloženim trasama Tuzla i Banjaluka su povezane okolo-naokolo. Ima u svemu ovome mnogo ekonomskih interesa, ali i mnogo nakaradne politike, pa čak i one „da komšiji crkne krava“.