"Усаглашавање с трговинским режимом ЕУ кад Србија постане чланица"

Коментаришући поруку ЕК да ће Србија морати да раскине нови споразум са Евроазијском унјом (ЕАЕУ), коју је пренео ЕУ обзервер, Љајић је Танјугу рекао да је то констатовање неспорне чињенице која је позната Србији, те да наша земља неће учинити ништа да угрози свог главног спољнотрговинског партнера – ЕУ.

Министар подсећа да у заједничкој позицији ЕУ за отварање поглавља 30, "Економски односи са иностранством" из децембра 2017. године, јасно стоји да ће се од Србије захтевати да раскине све споразуме о слободној трговини које је имала са трећим земљама.

"То је ЕУ тражила и од Словеније и Хрватске, које су раскинуле све споразуме са земљама у региону, односно у оквиру ЦЕФТА споразума", наглашава Љајић.

"Ово није никаква новост, нисмо никакав изузетак у том погледу. Једноставно, ради се о томе да земља која постане чланица ЕУ мора да прихвати све споразуме и трговински режим које земље ЕУ имају са трећим земљама", објашњава Љајић.

Према томе, ако је ЕУ имала или има споразум о слободној трговини са Јужном Корејом или Мароком, онда ће и за Србију, кад уђе у Унију, важити ти споразуми о слободној трговини са трећим земљама, а неће важити са оним земљама са којима је Србија раније имала закључене споразуме у тој области.

Лајић каже да Србија неће учинити ништа да угрози свог главног спољнотрговинског партнера, а то је ЕУ.

"Не постоји алтернатива том тржишту, јер 65 одсто роба увозимо и извозимо из земаља ЕУ, према томе, то је апсолутно главни спољнотрговински партнер и придржаваћемо се правила која важе у ЕУ, као и процеса придруживања Србије Унији", наводи Љајић.

Додаје да Србија не ради ништа што је противно правилима ЕУ и да неће угрозити трговинске и сваке друге односе са ЕУ.

Споразум о слободној трговини између Србије и Русије постоји од 2000. године, а Србија би 25. октобра требало да потпише трговински споразум са Евроазијском економском унијом.

Љајић објашњава да се Споразум о слободној трговини до сада односио на Русију, Белорусију и Казахстан, а да ће се проширити на још две нове земље, Јерменију и Киргизију, као и да се проширује обим роба које могу бесцарински да се извозе на то тржиште од 180 милиона људи.

Новина је, наводи Љајић, да ће пет нових производа моћи бесцарински да се извози из Србије.

Реч је о свим врстама воћних ракија, свим врстама овчјег и козјег сира, 400 тона крављег сира, 90.000 литара вињака и 2.000 тона цигарета.

"Нема потребе да се подиже прашина око нечега што нема политичку димензију, која се овде жели дати. Овде је у питању економско-трговински однос и наш интерес да омогићимо нашој привреди и произвођачима да извозе по повољним условима на велико тржиште", истакао је Љајић.

Сматра да је то добар сигнал и за стране инвеститоре који добрим делом долазе у Србију и због Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом, јер ће и они моћи да извозе без царина на тржиште целе Евроазијске уније.