Држава помаже сеоске домаћине и занатлије – враћа најмање половину уложеног

Одгој мангулица је исплатив посао, а најбоља зарада је када се месо преради и прода на кућном прагу, каже Сретен Павловић из Љига који је капију свог пољопривредног газдинства пре шест година отворио и за госте.

Сваки други гост му је после ручка затражио и преноћиште, па ће уколико добије државна средства изградити бар два апартмана.

"Да би био целокупан бизнис успешан ми морамо да имамо те смештаје, јер доста људи дође са стране, из Новог Сада, из Словеније који траже да се одморе три, четири дана на нашем домаћинству, да једу, да уживају у овој нашој природи и храни", истиче Сретен Павловић, "Марин гај".

Познаваоци очекују да ће се највећи број захтева односити на унапређење постојећих садржаја. За изградњу модернијих купатила, куповину опреме за кухиње и дечија игралишта.

"Конкурс предвиђа чак и изградњу сауна, набавку намештаја у апартманима и собама, али чини се да их је највише заинтересовала изградња инсталација за грејање, пре свега за соларне системе за грејање воде", каже Владимир Ивановић из Туристичке организације Љиг.

Уштеда није једини разлог еколошких размишљања српских домаћина. Све више увиђају да је пословање у складу са природом добра препорука за привлачење иностраних гостију.

"Исто тако смо повезали с тим и ове старе занате који су атрактивни са аспекта туризма, а са друге стране помажу и пољопривредницима у забаченим деловима да могу да обављају неке своје активности који и даље тамо се врше на један традиционалан начин", наводи министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Министар додаје да омогућавају пољопривредним газдинствима да код своје куће повежу и пољопривреду и сеоски туризам и да направе највећу могућу вредност и профит.

Право на подстицаје имају пољопривредна газдинства, привредна друштва и земљорадничке задруге. Могу да инвестирају искључиво у аутентичне угоститељске објекте, односно у набавку опреме и алата за занате.