Плаћање картицама подстиче потрошњу

Србија је пре скоро две деценије потпуно либералиозовала своју економију. То се десило после приватизације цементара, банака, пивара. И када је у питању плаћање, у Србији су подједнако заступљене стране и домаће платне картице. На "Бир фесту", као и пре месец дана на "Егзиту", омогућено је плаћање картицама, што повећава безбедност, повећава промет и подстиче потрошњу туриста.

Домаће или стране платне картице? После смањења и изједначавања провизија како за домаћу "дину" тако и за стране картичне системе, најважније је да плаћањa преко њих подстичу потрошњу.

"Ми смо на ‘Егзиту' имали повећање плаћања страним картицама скоро дупло у односу на прошлу годину. Број бесконтактних трансакција у Србији на годишњем нивоу био је 136 одсто док је сам удео бесконтактних плаћања 51 одсто", рекао је Владимир Ђорђевић, директор "Виза система" за Србију.

Иако су прве платне картице настале пре 100 година, њихова практична примена почела је средином прошлог века, док су картице с данашњим изгледом и магнетном траком биле у употреби од 1971. године. 

Колико привреду и грађане коштају платни системи? 

"Почећу од Мастер карда који има број издатих картица 2.250.000. Трошак према том картичном систему је 20.558.133 евра. За визу три милиона издатих картица – трошак 16.617.000 хиљада евра. Дина кард издатих картица 2.320.536, а трошак 885.000 евра и 466 цента", навела је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Домаћа Дина картица већ на јесен биће активна преко платног система "Дискавери".

Од идуће године, "дином" ће моћи да се плаћа широм света, односно свуда где се прихвата кинеска "унипеј" картица.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 20. авг 2019, 14:28) - hib [нерегистровани]

Divan prilog

Koja je poruka, sta je pisac hteo da kaze