"Задруга није носталгија, већ императив 21. века"

На скупу "Задруга јуче, данас, сутра" речено је да задруга није носталгија, већ императив 21. века, која ће омогућити српском сељаку да своје производе пласира не само на пијаци, већ и у домаћим и страним маркетима.

Министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић, који је и копредседник Националног тима за препород села Србије, изјавио је да је враћено поверење домаћина Србије у удруживање.

"У 550 великих села у Србији окупили су се домаћини, најмање њих по пет, у просеку од пет до 10 домаћинстава, са најмање 20 до 100 домаћинстава као коопераната. То је најтеже у Србији данас – сели, договорили се и нашли заједнички интерес да формирају задруге", навео је Кркобабић.

Објаснио је да су задруге нужни организациони облик за домаћине Србије са малим и уситњеним поседом, који уз трансфер знања и модерне технологије може да учини њихове производе робом и тржишно их верификује и позиционира, саопштено је из кабинета министра.

Председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић указао је да уз иницијативу и рад људи који поседују знање, умеће и моћ да реализују пројекте, села Србије могу потпуно другачије изгледати.

Указао је на проблем комасације, рекавши да је жеља одбора за село да брисањем међа просечни посед у Србији буде око 10 хектара.

Владимир Гоати, политички аналитичар, истакао је да је пројекат показао да село није успавано и одсутно и да чак реагује брже него што је очекивано.

"Искра задругарства запалила је села Србије", рекао је метафорично Гоати.

За две и по године у Србији је формирано 550 нових задруга, десет одсто више од планираног у кампањи за препород села под називом "500 задруга у 500 села".