НБС: Девизне резерве 12,7 милијарди евра, на новом рекорду

Бруто девизне резерве су на крају јула износиле 12,75 милијарди евра, што је за 612,4 милиона евра више него у јуну, а у односу на јул 2018. године повећане су за 1,35 милијарди евра.

Из централне банке истичу да су бруто девизне резерве повећане највећим делом по основу интервенција НБС на домаћем девизном тржишту нето куповином девиза за 1,73 милијарди евра, што је најздравији начин повећања резерви, и то у периоду када се Србија нето раздужила по основу девизних кредита и девизних хартија од вредности за 1,85 милијарди евра. 

Девизним резервама на овом нивоу обезбеђује се покривеност новчане масе М1 од 193 одсто и око шест месеци увоза робе и услуга, што је двоструко више од стандарда којим се утврђује адекватан ниво покривености увоза робе и услуга девизним резервама. 

Нето девизне резерве (девизне резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве и другим основима) на крају јула износиле су 10,79 милијарди евра, што је за 652 милиона евра више у односу на крај претходног месеца.

Од августа 2012. године, од када је на челу НБС гувернер Јоргованка Табаковић, нето девизне резерве су готово удвостручене, повећане су за 5,26 милијарди евра, у највећој мери интервенцијама централне банке за 2,74 милијарди евра. 

У овом периоду, Србија се значајније нето раздужила у девизном знаку у износу од преко три милијарде евра.

У потпуности су измирене све обавезе према Међународном монетарном фонду по основу стенд-бај аранжмана из 2009. године, при чему је Србија из девизних резерви отплатила 1,58 милијарди евра. 

Такође, тај аранжман коштао је државу Србију додатних 91,2 милиона евра по основу трошкова аранжмана. Отплата главнице започета је августа 2012. године, а завршена априла 2016. године, од када Србија више нема обавеза према ММФ-у, прецизрају из НБС.

Поред тога, грађанима је исплаћено 1,20 милијарди евра по основу старе девизне штедње, а такође је смањен и девизни дуг Републике Србије по основу кредита и хартија од вредности на домаћем и међународном финансијском тржишту у нето износу од 236,8 милиона евра. 

Раст бруто девизних резерви НБС је и у јулу остварен у амбијенту у којем је држава додатно смањила своје девизне обавезе за нето 82 милиона евра, по основу девизних кредита и хартија од вредности, што је допринело даљем смањењу јавног дуга и побољшању његове валутне структуре. 

Повећање бруто девизних резерви у јулу у највећој мери је резултат нето прилива по основу активности НБС на међубанкарском девизном тржишту (635,0 милиона евра), као и ефикасног управљања девизним резервама, донација и другим основима (у укупном износу од 69,6 милиона евра). 

Позитиван ефекат тржишних фактора 

Наведени приливи вишеструко су надмашили одливе из девизних резерви по основу поменутог раздужења државе, по основу девизне обавезне резерве услед уобичајених активности банака и другим основима, у укупном нето износу од 183,8 милиона евра. 

На повећање девизних резерви у јулу утицао је позитиван ефекат тржишних фактора у нето износу од 91,6 милиона евра.

Обим реализоване трговине девизама на међубанкарском девизном тржишту у јулу износио је 401,7 милиона евра и био је за 94 милиона евра мањи него у претходном месецу. У првих седам месеци ове године, у међубанкарској трговини реализовано је укупно 3,18 милијарди евра.

Динар је у јулу номинално ојачао за 0,1 одсто у односу на евро, док је од почетка ове године забележена номинална апрецијација динара у односу на евро од 0,4 процента.

У условима апрецијацијских притисака, НБС је, у циљу ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса, у јулу интервенисала на међубанкарском девизном тржишту куповином 645 милиона евра, што је, после јуна 2019., други највећи износ интервенције током једног месеца од када се бележе ови подаци.