Табаковић: Опада ниво проблематичних кредита

Јоргованка Табаковић је, на седници скупштинског Одбора за финансије на којој су анализирани резултати рада НБС, истакла да је нето добитак привреде Србије у прошлој години износио 500 милијарди динара, што је за 126 милијарди динара више него 2017, те да профитабилност привреде од 2015. расте у континуитету.

Табаковићева је навела да је профитабилност, почев од микро па до великих предузећа, била у позитивној зони, уз повољне трендове запошљавања и раст кредита.

Према њеним речима, у 2018. одобрено је више од 240 милијарди динара нових инвестиционих кредита што је до сада највећи ниво. Стамбено кредитирање је, каже, у последње две године такође на високом нивоу.

"То све говори да је раст кредитне активности био један од фактора привредног раста. Очували смо стабилност финансијског сектора. Банкарски сектор је и у 2018. био ликвидан, адекватно капитализован и отпоран на ризике из окружења. Наставили смо да решавамо и питање проблематичних кредита (НПЛ)", истакла је Табаковићева.

Од почетка примене Стратегије НБС за смањење НПЛ-ова, њихов ниво је, према њеним речима, пао за 70 одсто и имао је лани удео у укупним пласманима од 5,7 одсто, а у мају ове године тај удео је додатно смањен на 5,4 процента.

Табаковићева је нагласила да је НБС у 2018. испунила своје законске обавезе - очувала и ценовну и финансијску стабилност, као и да је била подршка Влади на плану иновација које омогућавају да се у Србији лакше и брже послује.

"Резулате остварујемо у координацији са другим политикама владе, јер само тако могу да се постигну ефекти на плану стабилности, раста инвестиција, извоза, запослености и зарада, а све ради лакшег и сигурнијег пословања и бољег живота грађана Србије", поручила је гувернерка.

Истакла је да је инфлација шесту годину задржана на ниском и стабилном нивоу, и да је у просеку износила два одсто годишње.

"Били смо један од кључних фактора веће предвидљивости услова пословања. Допринели смо да се побољша наша позиција на светским листама конкурентности", навела је Табаковићева и додала да поверење у мере НБС имају и грађани Србије и међународне рејтинг агенције.

Најнижа премија ризика у региону

Премија ризика Србије, као одраз перцепције инвеститора у погледу стабилности земље, каже, смањења је прошле године за 30 базних поена.

"Премија ризика Србије је међу најнижима у региону. То је конкретна потврда да су тржишни учесници препознали да смо економију Србије трансформисали и учинили стабилном. У јулу ове године премија ризика Србије снижена је додатно, на најнижи ниво од кад се прати, и износила 22. јула 60 базних поена", рекла је Табаковићева.

Гувернерка је поновила да су усидравање инфлације и уређене финансије у основи монетарне политике НБС.

Наводећи да је референтна каматна стопа смањена за укупно девет процентних поена, што је њен најнижи ниво у режиму циљане инфлације, Табаковићева је указала да је то резултирало падом трошкова сервисирања постојећих и нових кредита, будући да су камате на динарске кредите грађанима сада два пута ниже, а сектору привреде три пута.

Нагласила је и успешну емисију десетогодишње еврообевезнице од милијарду евра по каматној стопи од 1,6 одсто, за којом је тражња шест пута премашила планирани износ.

"Нашу земљу у свету виде као сигурно место за улагање", каже Табаковићева.

Стране директне инвестиције 3,5 милијарди евра 

Према њеним речима, стране директне инвестиције у 2018. износиле су 3,5 милијарди евра, што је 8,2 одсто БДП-а, при чему су, каже, и домаће и стране инвестиције укупно расле прошле године по стопи од 9,2 одсто.

"То је још једна потврда да се инвестициони циклус започет 2015. наставља и додатно убрзава. Очували смо и релативну стабилност курса динара. Динар је јачао као резултат добрих макроекономских параметара и динамичног извоза и улагања", рекла је Табаковић.

Гувернерка је посебно апрострофирала повећање девизних резерви НБС.

"Крајем јуна ове године бруто девизне резерве износиле су 12,1 милијарди евра, а нето 10,1 милијарди евра, што је њихов највиши ниво од када се прати стање", прецизирала је она.

Такође је навела да је срезано учешће јавног дуга у БДП-у на око 50 одсто, при чему је у јуну ове године удео доларског дуга смањен са нивоа од једне трећине на једну петину укупног јавног дуга.

"Настављамо да јачамо поверење у динар и то највише тамо где се оно најтеже стиче, код грађана", рекла је Табаковићева, илуструјући то податком да је динарска штедња данас четири пута већа него на крају 2012. и да је у јуну ове године премашила 70 милијарди динара.

У значајна остварења НБС у прошлог години, уврстила је и пуштање у рад система за инстант плаћања, којим се новац трансферише са рачуна на рачун за 1,2 секунде 24 сата дневно, седам дана у недељи, током целе године.

"Наставићемо процес дигитализације како би се грађанима обезбедиле брже услуге", поручила је Табаковић, подсетивши такође да су усвајањем законске регулативе смањени и трошкови картичних трансакција.

Додала је да су прошле године отворена два поглавља у којима НБС има важну улогу, и то поглавље 16 - економска и монетарна политика, и поглавље 18 - статистика.

"Отварањем поглавља 9 - финансијске услуге, у јуну ове године практично су отворена сва поглавља у којима је НБС руководећа институција у преговорима о приступању ЕУ", рекла је Табаковић

Када реч о пословним резултатима централне банке за 2018. годину гувернерка је информисала Одбор за финансије да је укупна добит НБС износила 30,7 милијарди динара, а оперативна добит 13,2 милијарде динара, од којих је 9,3 милијарди динара пренето у државни буџет.