Kада ћемо говорити – недужан као Грчка

Пре годину дана, Алексис Ципрас је на острву Итака симболично поручио да Грчка више није зависна од ММФ-а. Ципрас више није грчки премијер, на власт је дошла династија Мицотакис. Али далеко је дан када ће свет моћи да каже – више не важи изрека "дужан као Грчка". Само онај новац који је добила за спас после кризе, Грчка ће морати да враћа наредних 40 година.

Грчка економија ће се вратити на ниво на ком је била пре кризе тек 2041. године, прогноза је Економист интелиџенс јунита. ММФ је нешто оптимистичнији – ниво из 2008. године Грчка ће достићи 2031. године

"У руке узимам динамит чији фитиљ гори", тим речима је нови грчки министар финансија Христос Стајкурас описао шта ће радити наредне четири године.

Грчка пре годину дана јесте прогласила финансијску самосталност. То значи да је истекао трећи програм који је грчка имала са кредиторима, али то не значи да ће Стајкурасу бити много лакше. Свој први министарски говор одржао је на Економистовој конференцији у Атини.

"Период који је пред нама захтева зрелост и одлучност. Позвани смо да владамо наредне четири године. И ми ћемо владати тако што ће сви Грци имати заједничку визију. То је визија просперитета и значајног прогреса! Зато што заслужујемо боље! Зато што можемо боље!", почучио је Стајкурас.

Шта год да нова влада уради, динамит јавних финансија неће експлодирати, али се ни фитиљ неће угасити у наредних неколико година. Проблем грчког дуга, наследиће и многи министри финанисија после Стајкураса.

Да би Грчка могла да враћа дугове, међународни кредитори су рекли – грчки буџет мора да буде у плусу све до 2060. године. На ту обавезу ових дана подсетио их је и Kлаус Реглинг, директор Европског фонда за финансијску стабилност.

"Грчка је прошлог августа окончала програм финансијске помоћи, после осам година фискалног прилагођавања. Примењене су суштинске и тешке мере штедње, како би се повратила одрживост јавних финансија, повећала отпорност банкарског сектора и унапредила конкурентност економије", рекао је Реглинг.

И после кризе – криза

Од 2008, када је кренула криза и када је Грчка гледала банкроту у очи, међународни кредитори су кроз три пакета помоћи чупали ову земљу из дугова. Новим зајмовима. Kроз европски механизам помоћи, такозвани ЕСМ, Грчка је до сада добила 219 милијарди евра. Али ће овај дуг грчки грађани и привреда враћати наредне четири деценије. 

И после кризе – криза. Тако се у најкраћем може описати стање грчке економије годину дана након завршетка програма са Међународним монетарним фондом. Упркос свим мерама штење, грчки јавни дуг готово да је остао непромењен. Износи 180 одсто и највећи је у Европи. Kредитна активност банака стагнира, удео ненаплативих кредита достиже скоро 45 одсто. По том показељу, Грчка је рекордер у еврозони.

Незапосленост јесте смањена, али и даље достиже око 18 одсто, по чему је Грчка, опет, негативни европски рекордер. Најгоре је, ипак, прошло, каже за РТС бивши италијански премијер Матео Ренци. А Италија, попут Грчке, такође спада у презадужене европске земље.

"Срећом, Европа је спасила наше економије. Али су и наше земље спасиле Европу. Тако да нисам забринут када је о јавном дугу реч. Нараво, мора се смањивати јавни дуг, али у исто време треба креирати пословни модел који ће се фокусирати на раст, а не само на политику стезања каиша", сугерише Ренци.

Бивша данска премијерка Хеле Торнинг Шмит нада се да ће Грчка, сада, када је окончала програм са ММФ-ом, имати раст и да ће се по расту приближити европским земљама.

"Без обзора на то што су они сада веома далеко од преткризног нивоа запослености, привредног раста и јавног дуга, надам се да постоји и даље могућност да грчка економија поново расте, да људи почну да се враћају овамо да раде, да се незапосленост смањује и приближи се европском просеку", наводи Торнинг Шмит за РТС.

Kриза је кренула 2008. А бруто домаћи производ (БДП), односно све оно што грчки грађани и привреда створе за годину дана, нагло је падао. Данас је за четвртину нижи него пре кризе. А лична потрошња, односно све оно што грчки грађани и привреда потроше за годину дана, за петину је мања него пре кризе. Укупне инвестиције су чак 60 одсто ниже него 2008. године. Kада ће онда Грчка изаћи из кризе?

Туризам – светла тачка грчке економије

Према процени Економист интелиџенс јунита, грчка економија ће до 2023. године расти по стопи од два одсто годишње, одговара на питање РТС-а аналитичарка Агата Демарис.

"Да ли је то довољно? Заиста не! То је недовољно из два разлога. Први је да је то и даље низак раст за достизање преткризног нивоа. Тим темпом Грчка ће преткризни ниво достићи тек 2041. године. Такође, биће веома тешко смањити ниво јавног дуга, који је у овом моменту 180 одсто, што је веома високо", наводи Демарисова.

ММФ, који важи за конзервативну институцију, има ведрију прогнозу. Они тврде да ће се 2031. године, Грчка економија вратити на ниво на ком је била 2008. године. Дакле, опоравак ће стићи десет година раније. Али, која је цена?

Питер Долман, стални представник ММФ-а у Атини, прогнозира да ће број радно способног становништва у Грчкој наставити да пада.

"У наредних 15 године смањиће се за 40 одсто", упозорава Долман.

У преводу, што је мањи број Грка у земљи, то је већи учинак мерен по становнику. Шта је решење?

"Грчка мора да подржи приватни сектор у намери да креира боље плаћена радна места и да привуче емигранте да се врате овамо", одговара Долман.

У мору лоших, постоји ипак и једна добра вест. То је туризам.

"Туризам је светла тачка грчке економије. Прошле године Грчку је посетило 30 милиона туриста и то је заиста светска тачка грчке економије", закључује Демарисова.

Јасно је зашто је нова грчка влада у руке узела динамит чији фитиљ гори. Срећа је у томе што неће експлодирати. Несрећа је што ће тај динамит деценијама ићи из руке у руку.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво