Суровост у кланицама оставља последице, животиње не смеју да пате

Власница месаре из Шапца каже да је одавно увидела да квалитет меса зависи од поступања са животињама. У почетку је користила услуге кланице, а онда је, незадовољна хигијеном и квалитетом меса, подигла кредит и отворила сопствену кланицу.

"Свиње и говеда се одмарају у оборима који су намењени за њих, онда имамо тунел клања где улазе код омамиљивача један по један. Ту се омамљују, кољу се и ту долази до искрвављења", објашњава Сузана Којић из месаре "Јелена".

Међутим знатан број оде на клање без омамљивања, многи не сачекају да животиња искрвари пре него што почну даљу обраду меса, кажу у Орки.

"Имамо примере да су радници изразито груби према животињама приликом истовара и утовара, да се врло често животиње утоварују тако што им се ломе репови, што се ударају штанглама, шипкама и тако даље", наводи Елвир Буразеровић из Орке.

 До сазнања су, кажу, дошли незванично, на основу разговора са запосленим у кланичној индустрији и инспекцијским службама.

"И, нажалост, утврдили смо да у преко 60 одсто случајева ветеринарски инспектори нису уопште присутни при линији клања, што је њихова законска обавеза", рекао је Буразеровић.

Из Управе за ветерину то оштро демантују.

"Ветеринарска инспекција је увек присутна приликом клања животиња. Управа за ветерину, у складу са законом о ветеринарству, у последњих годину дана је укључила велики број ветеринарских станица које обављају преглед на линији клања, тако да смо са те стране појачали ветеринарску инспекцију", рекао је Зоран Ивановић, начелник одељења Ветеринарске инспекције.

Савети стручњака

Стручњаци кажу да за племенитији, хуманији однос према животињама нису потребне додатне инвестиције, већ само сунчева светлост, чист ваздух и вода, шетња...

Животиње које се омамљују и кољу, морају се параванима оградити од оних које чекају на то. Тако се избегава страх животиње који доводи до промене у организму.

"Долази до физичих, хемијских и сензорних промена у квалитету меса и то се одражава на његов јестиви квалитет. Долази до појаве тврдог, тамног и сувог меса или, пак, друга опција јесте мекано и водњикаво месо", објашњава др Душица Остојић Андрић са Института за сточарство.

Група научника иде и корак даље – у својим радовима доказују да једењем таквог меса, човек у себе уноси такозване хормоне стреса и страха који доприносе развоју кардио-васкуларних болести.