Табаковић: Динар је постао пожељна роба

Јоргованка Табаковић у интервјуу за РТС наводи да колико год неко био завидан не може да оспори податак да Србија данас има највеће девизне резерве у последњих 20 година. 

"Колико год да је завидан или било чиме другим мотивисан не може да оспори да Србија данас има дуже од двадесет година највише девизне резерве, које на данашњи дан износе - 12,6 милијарди евра. На пример, накнада од аеродрома од концесија коју помињете је само делић тог укупног раста који је остварен са 6,7 на 10.

Данас располажемо са 21,5 тона злата и то је у односу на јучерашњу цену преко 850 милиона евра. А то је мало испод седам процената укупних девизних резерви и ми ћемо настојати да повећамо, све радимо и предузимамо да би имали ту врсте активе у девизним резервама која не захтева никакав трошак а даје сигурност", рекла је гувернерка за РТС.

Колико је све ово одржив на дужи рок?

Динар је постао пожељна роба за којим је већа тражња него понуда и зато расте његова цена. Зато Народна банка и има проблеме, под знацима навода проблеме, имали смо највећу куповину у једном месецу, то је био месец јун када смо 735 милиона евра купили да не би дозволили да динар претерано јача.

Да се похвалим да смо достигли цифру од 70 милијарди динара динарске штедње што је заиста импресивно у односу на наслеђе.

Контрола цена и курса динара је некада био задатак НБС, али сада су ту још две једначине – раст економије и раст стандарда. Да ли сте успели у томе?

Била нам је преча држава и циљеви које смо постигли од самих изборних циклуса. Привреда Србије која је пре четири године из минуса ушла у зону профитабилности и зарадила 500 милијарди динара и приказала добит на који је држави платила порез, што је један од извора како држава може своје дугове да измирује из динарских средстава тиме што има већу наплату пореза на добит, због веће привредне активности и веће запослености – преко 200.000 радника запослено је у приватном сектору.

Имамо повећан робни увоз у чему значајно учествује и потрошња. Али, извините, да ли се све што радимо не своди на жељу да имамо и побољшан животни стандард и ако знамо да су извори те потрошње робе широке потрошње која расте нешто брже од извоза и ако знамо да је то резултат повећања плата у приватном сектору, пре свега, јер је за четири године кумулативни раст плата у приватном сектору преко 20 процената. Ако узмемо нпр. само април ове године, раст плата у приватном сектору је 12,3 одсто, а у ономе што се зове јавни сектор тај раст је 9,6 одсто.

Више готово да немамо домаће али имамо приватне банке које су чак неке инвеститори у ЕУ. Да ли пратите те процесе и да ли је све под контролом?

Ја потпуно отворено морам да кажем без обзира што се једнако односим према свим банкама без обзира на величину, порекло и где им је матица, сматрам да Србија треба да има неку од банака попут Поштанске штедионице, учешће у Комерцијалној банци јер са свим својим стратешким пројектима које намерава да предузме или да заврши, па морате да признате да ту има мало и психологије а не само профита.