Мали: Кључна година за развој инфраструктуре

Мали је истакао да ће почети радови на изградњи такозваног Моравског коридора дужине 110 километара, којим се повезује Чачак, Краљево, Крушевац, Појате, а који је важан за даљи развој централне Србије.

"Четири или пет нових ауто-путева ћемо градити само ове године. Завршавамо највећи део Коридора 11 и Коридор 10", рекао је Мали у Скупштини Србије.

Додао је да на српским ауто-путевима има све више аутомобила, наводећи да је 2018. године прошло 53.700 возила, што је за 45 одсто више него 2014.године.

"Завршетком јужног крака и источног крака Коридора 10 очекујте још већи број и путничких и теретних аутомобила. Вратили смо се на место које нам припада, најважнија смо путна артерија у овом делу Европе", рекао је Мали.

Указао је да инвестиције не би биле могуће без завршетка финансијске консолидације које је 2014. године започео садашњи председник Републике Александар Вучић.

Према његовим речима, у првих пет месеци Србија је имала 17 одсто више страних инвестиција него прошле године у истом периоду, прецизирајући да су у 2018. оне износиле 3,5 милијарди евра.

Он је поменуо и нови инвестициони програм који је најавио председник Александар Вучић.

"Ми сада размишљамо на који начин наша економија треба да настави да расте. Тај инвестициони циклус треба да нам омогући да остварујемо стопе раста изнад пет одсто. Прошле године смо имали 4,3 одсто БДП-а, ове године до 3,8 одсто, али следеће године, са новим инвестиционим циклусом, желимо да будемо још брже растућа економија", рекао је Мали.

"Већа потрошња за 11 одсто у првих пет месеци"

Министар финансија рекао је, коментаришући најновије податке Завода за стастику у којима се наводи да је потрошња у Србији већа у првих пет месеци за 11 одсто у односу на исти период прошле године, да то показује да више новца циркулише српском економијом и да га има.

Мали је додао да у последњих пет или шест година просечна стопа инфлације износи два одсто, што значи да се за толико цене у Србији у просеку повећавају, истичући да је тај проценат најнижи у Европи.

Министар финансија каже да услед емисије еврообвезница није дошло до повећаја јавног дуга Србије и додаје да је он остао на истом нивоу као раније.

Србија је, додаје Мали, само скупе кредите заменила јефитнијим и тако уштедела новац који би плаћала за скупе камате или уколико би се задужила само на домаћем тржишту.

Одбацио је наводе да је Србија добила боље услове јер је, како каже, новац јефтин подсетивши да је он био јефтин и 2008. године када је почела економска криза. Србија је тада, каже Мали, добијала каматну стопу од 7,25 одсто, а данас од 1,6 одсто.