"Западни Балкан повољан за инвестиције"

Ана Брнабић је навела да Србија из године у годину напредује, да је већ више година најуспешнија у привлачењу страних директних инвестиција и додала да је то захваљујући реформама које је спровела.

Пренела је да је у првих пет месеци забележено већ 1,2 милијарди евра инвестиција у Србију, што је за 17 одсто више него у истом периоду рекордне прошле године.

Оценила је да је тај резултат важан за реформе које су спроведене и које омогућавају добру будућност и најавила да ће бити настављене реформе и да ће настојати да привуку инвестиције које нису радно интензивне, већ у креативну индустрију.

"Допринели смо да регион постане стабилнији, да се све више повезује. Ако тако наставимо, пред нама је светла будућност", нагласила је Брнабићева.

Упитана за кинеске инвестиције, премијерка је рекла да Србија не покушава да привлачи само кинеске инвестиције, већ се труди да привуче инвестиције из целог света.

Према њеним речима, кинеске инвестиције у инфраструктуру су веома битне и то не само Србији, већ целом Западном Балкану и додала да ће на крају ти пројекти, када регион уђе у ЕУ, постати европски.

Истовремено је указала да је хипокризија критиковати кинеске инвестиције у земље региона, а истовремено се прихватају у Западној Европи улагања из те азијске земље. 

Подсетила је да је 90 одсто инвестиција из Кине отишло у западноевропске земље и навела да је само у Великој Британији инвестирала 70 милијарди евра.

Брнабићева је нагласила да су проевропске снаге у Србији на власти, а и да већина грађана Србије подржава европски пут.

"Верујем да је пут важнији од дестинације, а пут је приступни процес, који је време спровођења реформи. Што пре сви ми напредујемо на том путу и поред тешког и трновитог пута, то ће бити боље по нас у региону, али и за ЕУ. Нема плана Б. Наша спољна политика има два стратешка циља – један је европски пут, а други стабилност у региону", навела је премијерка.

Указала је да је њен посао "Србија у ЕУ", али и додала да приступање зависи од саме ЕУ.

Рама: Неопходна већа регионална сарадња

Албански премијер Еди Рама рекао је да регион пролази кроз веома интересантно време, у којем су резултати реформи видљиви.

Навео је да Албанија снажно ради на спровођењу реформи како би земља могла снажније да привуче инвестиције и улагачима дала максималне гаранције и предвидивост.

У исто време, додао је Рама, Албанија је свесна да мора да се ослони и на своје природне ресурсе, посебно нафту, руде и хидроенергетске потенцијале.

Пренео је да је добра вест да је "Шел" пронашао налазиште квалитетне нафте у Албанији и додао да уз стално растући број туриста Албанија покушава све то да материјализује у своју корист.

Рама је, међутим, нагласио да је за већи раст неопходно да се искористи потенцијал целог региона, за шта је неопходна већа регионална сарадња и интеракција.

"Уверен сам да, ако будемо имали довољно свести и снаге, можемо да напредујемо у сарадњи и отворимо ново поглавље у коме неће бити окретања ка историји или инсистирању на границама, већ на неку врсту шенгенског прстора за Западни Балкан, онда ћемо моћи да искористимо све потенцијале", нагласио је Рама.

Заев: Тржиште Западног Балкана занимљиво за инвеститоре

Премијер Северне Македоније Зоран Заев истакао је да је регион Западног Балкана данас другачији него раније. Према његовим речима, многе ствари су се догодиле, а земље региона су одлучне да се повезују.

"Следили смо позитиван пример Србије, која је водећа на путу ка ЕУ. Реформе су донеле напредак у економији", поручио је Заев.

Истакао је да је важно и да се реше политичка питања која је Северна Македонија решила, прво са Бугарском, а потом са Грчком, што је већ донело ефекте.

Пренео је да је након Преспанског споразума трговина са Грчком порасла за 21 одсто. Изразио је наду да ће ЕУ на тај напредак послати са своје стране позитивну поруку региону.

Указао је и да су инвестиције у Северну Македонију значајно порасле у последњих седам година и да су достигле више од 737 милиона долара, док су раније биле свега 200 милиона долара.

Међутим, додао је да је раст БДП-а 4,1 одсто, што је добро, али недовољно да се достигну западне земље.

Како би се постигао већи раст неопходно је олакшати трговину и инвестиције, рекао је Заев и нагласио да Северна Македонија припрема мноштво мера како би смањила чекања на граници, али и бирократију кроз признања атеста суседних земаља.

Нагласио је да је заједничко тржиште Западног Балкана занимљиво за инвеститоре, јер оно представља тржиште од 20 милиона становника.

Додао је да ЕУ не мора данас, на министарском састанку у Луксембургу, да одлучи о пријему земаља региона у чланство, али је позвао да донесе храбре одлуке.

"Не мора ЕУ да одлучи данас да смо чланице, већ да доноси одлуке које би охрабриле регион да даље напредује на европском путу", поручио је Заев.

"Регион Западног Балкана нуди велике могућности улагачима"

Председник ЕБРД-а Сума Чакрабарти оценио је да је регион Западног Балкана веома занимљив за инвеститоре и најавио да ће та институција наставити да сарађује са владама и улагачима из региона.

Према његовим речима, ЕБРД је одлучан да уради још више, а посебно је захвалио Заеву и премијеру Грчке Алексису Ципрасу што су постигли храбар споразум који је допринео да Западни Балкан дође поново у фокус страних улагача.

Позвао је инвеститоре да дођу и искористе потенцијал који регион нуди, додајући да Западни Балкан има стабилну макроекономску ситуацију и да се у њему налазе добро образовани грађани.

Такође је, када је реч о Србији, рекао да је та земља спровела реформе које су довеле до макроекономске стабилизације и додао да је Србија једна од земаља са најбољим перформансима са ЕБРД-ом.

Линда ван Гелдер, регионална директорка Светске банке за Западни Балкан, указала је на високи раст економија Западног Балкана у поређењу са ЕУ и светом.

Истакла је да регион нуди велике могућности улагачима и нагласила да су инвеститори потребни како би регион повећао производњу.

Ван Гелдерова је, међутим, оценила да је актуелни раст земаља региона од четири до пет одсто премали да би регион достигао брзо западноевропске земље, јер је за то неопходан раст од седам и више процената.

Напоменула је, везано за инвестиције из Кине, да је неопходно да буду транспарентне.

"Западни Балкан може да надмаши себе ако му се пружи прилика"

Западни Балкан може да надмаши себе ако му се пружи прилика, поручила је генерална секретарка Већа за регионалну сарадњу (РЦЦ) Мајлинда Брегу.

"Регион Западног Балкана је и даље веома осетљив, али смо уверени да кроз економско повезивање можемо надмашити себе само ако нам се пружи прилика", рекла је Брегу представљајући на форуму "Могућности улагања у брзорастућем региону" амбијент за директна страна улагања у региону.

Међутим, како је оценила, да би био атрактивнији за директна страна улагања, региону је потребна комбинација домаћих реформи, одговорности за реформе које подстиче ЕУ и регионалне сарадње, саопштио је РЦЦ. 

"Европска интеграција представља поуздану снагу за напредак региона и то не само због процеса проширења. Међутим, иако је чланство у ЕУ крајњи циљ свих шест економија, пред њима је и даље мукотрпан рад," оценила је Брегу. 

Додала је да је дугорочна европска перспектива велика предност и јединствен квалитет региона у поређењу са другим тржиштима у настајању, јер, како је објаснила, помаже да се учврсте тржишно оријентисане реформе и европски стандарди. 

Брегу је истакла да удео ЕУ у директним страним инвестицијама и извозу у региону премашује 70 посто. 

"Што се тиче прича о растућем економском утицају Русије и Кине у шест економија Западног Балкана, на Русију је у 2018. години отпало само три одсто извоза, а на Кину мање од 0,6 одсто", нагласила је Брегу. 

Генерална секретарка Већа за регионалну сарадњу указала је да су заједничке карактеристике целог региона снажна макроекономска стабилност, геостратешки положај, разнолике економије, повољни порески системи и ниски јединични трошкови рада, у комбинацији са образованим становништвом.

Према томе, како је навела, у циљу приближавања напредним економијама, економије Западног Балкана треба да промене своју путању развоја и да се, уместо да постичу акумулацију физичког капитала, окрену ка акумулацији знања и развоја вештина. 

"Власти треба да се ослоне на директна страна улагања као главни алат за развој своје базе вештина у релативно кратком временском периоду. Ради подршке индустријама које захтевају високе нивое капитала и знања, власти треба да се окрену водећим међународним фирмама које имају потенцијал да технологије и вештине пренесу на домаће раднике и фирме", поручила је Брегу.